Слобода говора не може бити оправдање за говор мржње

Пандемија је покренула нови талас поларизације друштава, па је тако и порасло физичко, али и вербално насиље. Колико је свеприсутан говор мржње у Србији, ко га производи, а ко треба да га санкционише, у причи Тонија Бедалова.

Презирно и погрдно обраћање маргинализованим друштвеним групама, најчешћи су примери говора мржње у Србији. Најодговорнији за ниво јавног обраћања су личности које доминирају јавном сфером, а посебну одговорност за изречено сносе политичари и медији, тврде стручњаци.

"Ако сте у медијима, ако сте културни радник, ако сте професор, ако сте учитељ, морате да водите рачуна о ономе што изрекнете, ваша реч носи одређену тежину и због тога треба да ширимо толеранцију", каже Тијана Којић, сарадник адвокатске канцеларије.

У мултинационалним срединама нарочито је осетљиво питање непримереног обраћања према мањинама.

"Не треба заборавити како је стање било 2003. 2004. 2005. године, када су медији свакодневно извештавали о инцидентима на рачун припадника националних мањина. То је давна прошлост, то је иза нас и свакако то говори о зрелости нашег друштва и о томе што смо урадили добар посао и сви ми направили атмосферу у којој тога нема. Наравно и правни кораци су учињени и Кривични законик је постао строжији", сматра Балинт Пастор, председник Скупштине града Суботице.

Интернет и друштвене мреже постале су додатни полигон за говор мржње, а како их претежно користи млађа популација, вршњачко насиље прелило се и у виртуелни свет.

"Утврдили смо да је ово насиље још опасније за те најосетљивије групе, као што су опсновношколска и средњошкоска група деце. Ово насиље не траје само док су вршњаци заједно, него 24 сата, седам дана у недељи. Са друге стране, не постоји правно санкционисање олајн сајбер булинга на друштвеним мрежама", каже Вида Вилић, криминолог.

Слобода говора не може бити оправдање за говор мржње, а важно је да институције брзо и ефикасно реагују на негативне појаве.

"Неспорна је улога независних институција које треба да преузму свој део одговорности и да реагују промптно, без оклевања, на сваки говор мржње, на сваки графит, на сваку јавну изговорену реч. Без обзира на то где се таква реч изговори, она заслужује јавну осуду". Каже проф. Др Слободан Павловић, покрајински заштитник грађана.

Борба против говора мржње ланац је у којој свака институција има своју карику, а сваки појединац треба да покаже одговорност за јавно изговорену реч.