Стигло појачање сеоском туризму у Рудну, ко им је највећа подршка

Да је село име добило по бзови, како је мештани зову, која овде расте у изобиљу, први гости сазнали су у домаћинству Миљковића. Али су се уверили и у гостопримство домаћина на висоравни, која се поноси пејзажима, водопадом изубра, близином манастира Градац, Студеница и Придворица.

 "Да се одморимо од дигиталног света, буквално. Не треба ништа, никакав ђакузи, само мир. Самоиницијативно сам се пробудила у пола шест и села овде, одгледала излазак сунца, вратила се да спавам. Значи, прелепо," одушевљена је Теа Терзић из Рашке.

 За Мају Маричић  из Београда доживљај је позитивнији него што је очекивала. "Домаћин  је изузетно интересантна особа, доћи ћемо у неко друго годишње доба да бисмо осетили чари  лета овде, и јесени," наговештава она.

Стару кућу у Бзовику  Бранислав Миљковић сам је реновирао, направио намштај, урадио дуборезе. "Ја сам рођен у овој кући, овде желим да то домаћинство очувам. Та кућа је увек била пуна, ја желим да буде пуна гостију и дан данас. Није ми циљ само тај туризам, смештај и преноћиште и исхрана, не! Него нешто више, да се са људима успостави неки контакт," наглашава он.

Браниславови рођаци, једини Миљковићи који су остали да живе у Бзовику, главна су логистичка подшрка за све што се пред госте изнесе на трпезу.

Миланка Миљковић из Бзовика хвали госте и каже :" Видиш ови што су ни дошли, то су предобри, прекрасни! Још кад би оваквих дошло, ја бих то највише волела, да се и код нас нешто отвори."

Истом се надају и Маринковићи. Али и да ће у њиховом дворишту бити још већа гужва.
" Људи су се укључили на Рудну, имају гостију. Сад, хајде да покушамо, милим да није лоша идеја. Нешто смо кренули са неким собама, са неким лежајевима, сад смо се мало озбиљније уклучили у ту причу," објашњава далибор Мариновић, почетник у сеоском туризму.

 Домаћини, који су већ познати на мапи сеоског туризма Србије, са симпатијама гледају на нову конкуренцију.
"То ме толко радује. Ја мислим чак више него њих. Зато што ми  већ 14 година радимо и имамо доста старих гостију и, некако, немамо простора за нове госте, стварно нам требају колеге и прјатељи и комшије које би се бавили тиме, да можемо да распоедилмо. Ја лично мислим да ће то бити једна од најлепших прича из овог краја," нада се Слађана Сретовић, власница сеоског домаћинства.

 Први кораци су направљени. Сада је упорност најважнија, кажу рудњански домаћини који своје искуства већ деле са новајлијама у послу.