Годину дана три краљевачка удружења траже мораторијум на мини-хидроелектране, локална самоуправа се не оглашава

Десет малих хидроелектрана, које су већ изграђене на планинским рекама у Краљеву утицале су на екосистем - вода у коритима се загрејала, због ерозије има више растворених материја, показује истраживање стручњака са Шумарског и Биолошког факултета. То је, кажу, утицало на поточну пастрмку и друге организме.

Проф. Предраг Симоновић, Биолошки факултет у Београду, упозорава: "Све то њих готово у потпуности  у неким случајевима уништава и онемогућава да тај екосистем функционише у дужини од онолико километара, колико је деривациона цев дугачка и на тај начин практично чини један део реке потпуно мртвим."

Све то, напомињу истраживачи, да би се произвело мало струје. Али за коју власници минихидроелектрана добијају и подстицаје.

"Оно што је посебно неприхватљиво јесте да је на неким водотоковима, као рецимо на реци Гокчаници, установљено да је протицај после захватања воде десет пута мањи него у природном кориту и то није лоше само за локални акватични екосистем, него је лоше и за све кориснике, " став је професора Ратка Ристић, Шумарски факултет у Београду.

Овакви резултати ветар су у леђа иницијативама „Право на воду", „Сачувајмо планинске реке Краљева" и „Спасимо Студеницу", које су у новембру прошле године предале захтев локалној самоуправи.
Горан Николић, Иницијатива "Спасимо Студеницу", каже: "Не одустајемо од захтева и ми тражимо и даље и увек ћемо тражити, и ово је један од видова притска, а биће још видова притиска, да Град Краљево донесе одлуку да се забрани изградња мини-хидроцентрала на територији града Краљева."
То је претходних година, кроз скупштинске одлуке и измене просторних планова, учинило више локалних самуправа, међу којим су Ужице, Питот и Ариље. У Краљеву је просторним планом предвиђена изградња чак 52 мале хидроелектране.

Руководство локалне самоуправе није одговорило новинару РТС.а  да ли ће и на који начин одговорити на иницијативу три удружења.