У јагодинском крају памте како се некада радило на селу

Српски сељак и сељанка на раскрсници путева који воде ка Јагодини, Крагујевцу, Рековцу и планини Јухор. Мушкарац у народној ношњи са мотиком у једној и тестијом за воду у другој руци. Иза њега супруга са корпом хране и мотичицом. Ове слике данас не тако уобичајене сећају се старији мештани када су са родитељима ишли у поље.

"Ми смо седели у хладу, они су радили, сећам се како се не сећам, било је лепо, мени се свиђа то време", каже Радованка Лужајић, из Главинаца.

До њиве, винограда или шуме некада се ишло искључиво пешке, или запрегом. Радило се од сванућа како би се избегло јако сунце па је ваљало понети воду и храну, неретко за цео дан.

"Много је било теже раније, кад ниси имао, ја сам са оцем покојним и са мајком, ишли смо кравама, па сам се учио да орем, да држим плуг, знам како је то све мучно било", сећа се Зоран Петровић, из Главинаца.

У селу Међуреч десетак километара од Јагодине споменик је добио и виноградар. Овај крај био је познат по воћњацима и виноградима, па је свака кућа имала и свој засад винове лозе. Данас је на том потезу неколико већих винарија,а некадашњег рада у пољу мештани се сећају као тешког и мукотрпног.

"Теже за живот је било пре, сад је сасвим лакше, сасвим, дођеш сад сељак се не мучи много, ради машински све", сматра Душанка Миладиновић, из Међуреча.

"Ево видим сад подижу нове винограде горе, има две винарије, а ово слабо неко више да на ситно сади и да ради", каже Младен Миладиновић, из Међуреча.

Изградњу оба споменика иницирали су мештани села, а финансирала локална самоуправа. Израђени су од бетона у боји бронзе и рад су академског вајара Ивана Марковића.