Краљево - град и људи - почетак обележавања 140 година имена града

Како пише у Указу, Милан први, по милости божијој и вољи народној краљ Србије, пре 140 година одлучио је да се варошица Карановац убудуће зове Краљево. Требало је времена, али су се мештани сродили с новим именом. Од 49. до 55. био је Ранковићево, али је и у јеку комунистичке владавине град на Ибру вратио назив коме је кумовао први нововековни српски краљ.

"Сматрам да је та традиција са Немањићима и веза самог манастира Жича и немањићке традиције допринела томе да овај град задржи своје име, да оно остане укорењено", каже Весна Милојевић, директорка Историјског архива Краљево.

После средњовековних краљева, у Жичи су миропомазани Миланов наследник Александар и Петар I Карађорђевић. Због традиције коју је обновио Милан Обреновић ове године се обележава и 140 година уздизања Србије у краљевину.

"Рекао бих да је све то заиста једна велика прекретница историји српског народа и државе јер је након више стотина година поново Србија добила краља. Подсетићу вас, последњи српски средњовековни краљ био је краљ Марко Мрњавчевић", наводи проф. Александар Растовић, директор Историјског института Београд.

О историји града на Ибру и нововковне српске краљевине говориће се на научном скупу Краљево - град и људи. Између осталог, и шта је о тадашњој вароши забележено у 60 докумената које чувају истамбулски архиви, од којих је најстарији из 1725.

"У тим документима ме више интересују људи... људи и њихове судбине. И оно што је мени интересантно јесте да је рецимо једно време Карановац био седиште Пожешког кадилука", истиче Сејдалија Гушић, архивиста и историчар.

Кроз слике људи, догађаја и докумената, историја Краљева и Србије од крунисања Милана Обреновића до мајског преврата моћи ће да се види на изложби коју су препремили краљевачки и државни архив.