Надгледање њиве из дрона, колико смо далеко од дигиталне пољопривреде

Без примене науке и модерних технологија Бранислав Симетић из Чуруга не види будућност свог породичног газдинства са више од 300 хектара земље. Зато се одлучио да студира Пољопривредни факултет. Само једном мером, савремени комбајн може утицати на принос већи за 20 одсто наредне године.

"Мапирањем приноса кроз модерне комбајне који садрже сензор који даје информације о сваком делу парцеле, где је јачи принос, где је слабији. И онда се та мапа приноса убаци у џи-пи-ес у трактору који врши примену вештачког ђубрива и уз помоћ варијабилног расипача то ђубриво се распореди тачно по деловима парцеле колико је потребно", каже Бранислав Симетић, студент Пољопривредног факултета.

Заштита биља ће бити део прецизне пољопривреде, чиме ће се штедети препарати и новац.

"Свака парцела ће имати рецептуру исхране, рецептуру варијабилне сетве, а такође рецептуру заштите биља", наводи Зоран Томашев, из Компаније за заштиту биља.

Пољопривредници могу куповати механизацију захваљујући субвенцијама или повољним кредитима из више фондова. Најзанимљивији је ИПАРД који обезбеђује и 70 одсто поврата новца, али и могућност куповине трактора са високим степеном дигитализације.

"Првенствено треба да обрате пажњу на своје потребе. Да купе механизацију која је потребна за његову производњу. Друго мора да зна колики му је буџет и треће мора да размени искуства да види која је механизација квалитетна, колики је век експлоатисања, које су сервисне мреже", истиче Александар Миловановић, из Српског удружења младих пољопривредника.

О дигиталној пољопривреди, апликацијама и сензорима у пољопривреди говорило се на скупу Српског удружења младих пољопривредника у Новом Саду. Климатске промене су највећи проблем. Средње дневне температуре повећане су у Србији за 0,8 до 2,2 степена у зависности од региона у односу на пре неколико деценија, а томе се пољопривредници морају прилагодити, ако желе веће приносе.