Нова сазнања о историји настаријег српског манастира у књигама врањског архивисте

"Фреске, мошти, свуд су свеци, намерниче приђи, крочи, један од њих миро точи", казује своје стихове песник Стеван Милошевић, песник.

Мошти Прохора Пчињског у манастиру миро точе девет и по векова, од како су сазидане ту. Први манастир је у знак захвалности Прохору подигао византијски цар Роман IV Диоген 1070.године, јер му је прорекао да ће постати цар.

"Садашњи изглед храма је из 1904.године, а у средњем веку знамо да га је обновио Свети краљ Милутин и олтарски део и фрескопис је из 14, односно 15 века. Поред моштију Светог Прохора, ту се налазе и мошти игумана Владимира који је пострадао за време првог светског рата заједно са братством", каже Отац Методије, старешина манастира Прохор Пчињски.

У манастиру се вековима чувала стручна грађа. Деценијама је у Архиву града Врања који је издао две књиге са 2182 документа из периода од 1900. до 1973.године. Руком су их писали тадашњи игумани манастира, патријарси, комитске војводе.

Мирољуб Стојчић, аутор књига каже: "У књигама има докумената која су циркуларно стизала у манастир Свети "Прохор Пчињски" од стране Патријаршије српске православне цркве и Светог архијерејског Синода, Светог архијерејског Сабора. Кореспонденција писана са више од двадесет српских манастира и цркава, са скоро свим министарствима државе."

"Она пружа увид у живот манастира током највећег дела двадесетог века, имајући у виду да је тај период од 73.године, период бројних дисконтинуитета. 1900. манастир се налазио у границама Османског царства, 1973. налазио се у границама Социјалистичке федеративне Републике Југославије", наводи Дејан Ристић, историчар, директор Музеја жртава геноцида.

Зборници изабране и приређене архивске грађе рађени су шест година, а сада се дигитализују.