Шта мучи голијске сточаре кад завеје?

Непредвидива је зима на Голији. Житељи те планине откривају да, упркос суровим условима, има чари и предности.

На обронцима највишег дела Голије смештено је село Брусник. Међу ретким кућама из чијих се оџака још увек вије дим, је дом Пантовића. Четири генерације под истим кровом живе у једном од два преостала домаћинства у засеоку Водице.

"Да се вратe, да младиh има. Има и шуме и свега, и стоке и свега, но нема ко да ради. Ово старо остарeло, а младо отишло", наводи Сретен Пантовић, из Брусника.

У недостатку пута многи су са Голије, за бољим животом отишли у град. Пантовићи су одлучили да ипак остану.

"Насули смо 700 метара пута, сами, направили мост, подасули, прокопали, без ичије помоћи својим средствима" каже Миле Пантовић, из Брусника.

Општина има намеру да најупорније житеље задржи на огњишту, унапређењем инфраструктуре и субвенцијама које држава нуди. На надморској висини од 1500 метара Пантовићи се баве органском производњом.

"Здрава храна, здрав ваздух, здрава природа није загађена", набраја Слађана Пантовић, из Брусника.

"Не знам због чега неће људи баш у селу да живе, каже Милош Пантовић, из Брусника. И додаје: "Али треба мало пута и мало боља струја..."

И зими имају посла, али и прихода да и даље улажу у опстанак на Голији, одлучни су Пантовићи. Надају се да ће пандемија подстаћи људе да схвате да је здравије живети у селу, а од рада зарадити боље него у граду.