Кањон Вучјанке, улагање у туризам

Исклесали га подно Кукавице, попут највештијег мајстора, вода и време. Лепоту дивљења из које тече снага. Узета човековом руком и умом, не нарушавајући склад кањона,  изнедрила је светлост још с почетка 20. века. Од 1903. Сименсови генератори нису предахнули. Модернизација опреме је неминовност, али овај бисер, део светске баштине изглед не мења. Као ни људе који над њом бдију.

„Ја сам четврта генерација која ради овде од Цветковића. Радио мој прадеда, па деда, па отац, па сад ја", каже Саша Цветковић, шеф Хидроелектране „Вучје".

Од изворишта до ушћа, дуж кањона дугог два и по километра пад воде је око хиљаду метара. Отуда на водотоку некада 13 воденица. Још се чује хук воденичног точка и осећа мирис свеже самлевеног брашна.

„Ова воденица је стара 300 година, ништа није мењано, ово је кош, ово је камен, ово је мучњак", објашњава Јосиф Станковић, воденичар из Вучја.

Топло од тежине камена, пројинo брашно мора одмах у котлић. Домаћи качамак је специфичност овог краја. Осамдесет пета му је, руке издају, али каже ваља да сваки гост осети непоновљив укус.

„За качамак је потребан мајстор да уради, онда да је лепо брашно, лепо самлевено, зна се за качамак иде мало да буде оштрије, а за пројице иде мало мекше", каже Бора Михаиловић.

Све овде одише патином, нестварним миром и тишином. Готово пола века Вучјанка га изазива, а камен из кањона прозива да на њему остави траг.

„Камен који је хладан ја га оплеменим јер за мене је камен и споменик и темељ и престо", наводи Братислав Анђелковић, уметник из Вучја.

Да кањон Вучјанке постане привлачнији посетиоцима Града, Лесковац и надлежно министарство уложили су недавно осам милиона динара. Пројектом прекограничне сарадње са суседима улепшавање се наставља.

„Постављање урбане опреме за забаву и рекреацију, постављање соларне расвете, летњиковца и информативних табли, такође биће трасирана, обележена и уређена пешачка стаза у дужини од два и по километра", објашњава Драгана Белензада, директорка Центра за развој Јабланичког и Пчињског округа.

Улагање у кањон Вучјанке мора да буде брижљиво, да остане недирнут, а постане приступачан, пре свега прелепи Ђокини вирови и средњовековни Скобаљић град.