Драган Ристић освајач златне медаље на Параолимпијским играма

Пре више од двадесет година Драган је доживео аутомобилску несрећу од које су остале последице посебно на левој руци којом и испаљује златне метке, Драган није посустао. Одлучио је да се бави стрељаштвом и није било године без медаље, како каже његов отац који је свакодневно са сином на тренинзима.

"Када сам видео колико је пуцао првих десет дијабола рекао сам ово је одлично 106, 107 је одличан просек када пуцаш имаш 03, 04 круга много је велико, велика је разлика за оног ко треба да те стигне, после првих десет хитаца био сам сигуран да ће освојити прво место јер Драгана тешко да неко може да победи на свету сем он сам себе када пуца", каже његов отац Томислав Ристић.

Драган има супругу и шестогодишњег сина Владимира, кога нисмо затекли код куће - данас му је први дан у предшколском, а супруга која је такође велика подршка шампиону не може да сакрије срећу.

"Пресрећна сам, не могу да контролишем осећања. Што се самог Драгана тиче ми смо то очекивали, уствари надали смо се једној медаљи, очекивали смо бронзу, али хвала Богу он је то маестрално урадио, одиграо дошли смо до злата", каже супруга Снежана. И додаје: "Имамо велику подршку пријатеља, а како видим та подршка се шири у целој Србији".

Ристић је већ освајао медаље - у Загребу 2010 године бронзу, и 2018 у Јужној Кореји злато, а у суботу ће га нација бодрити у такмичењу пуцање из малокалибарске пушке где се у породици Ристић надају још једној медаљи. Токио је, за њега, како кажу, круна каријере. Сада је власник одличја - једине медаље која му је недостајала.