Привилегија краљева и део српске традиције – соколарство

Најбржи је живи створ на планети. Ловећи плен, искључиво у лету, соко достиже брзину и до 350 километара на сат. Своје умеће у рукама врхунског соколара ветрушка као најмлађа из рода соколова показује и пред најмлађом публиком која се не плаши грабљивица.

Соколар Хани Гиргис, истакао је да је соколарство уметност и далеко од обичне дресуре, јер је потребно поверење човека и птице да лакше дођу до плена.

Настало у Азији и дуго само привилегија краљева, соколарство је било део и српске историје. Ђерекари, соколари монаси, су некада плаћали данак Турцима дресираним птицама грабљивицама. Данас соколарство штити и Унеско као најхуманији начин лова.

"Ово је јако битно за нашу нацију, не само као историја јер они ипак морају знати шта су наши преци радили и шта се до дан данас ради са птицама грабљивицама и исто тако јако битно штитити птице грабљивице јер су оне строго заштићене врсте", истакао је Хани Гиргис.

Своје умеће показале су и сове Барт и Алба. Ноћни предатори дању виде седам пута боље него људи, а захваљујући антенама за еко локацију лове и плен који не виде. Слове и за дамске птице јер су их некада у лову користиле дворске даме, потпуно безбедно.

"Повреде се углавном дешавају грешком соколара, птице грабљивице никад не греше, оне су савршена бића", каже Хани Гиргис, соколар.

Познати српски соколар популаризује и такозвану биолошку заштиту јер се на природан начин помоћу грабљивица контролишу врсте попут голубова, врана, и чворака посебно на аеродромима, али и за чување усева на пољопривредним добрима.