Жељко и Нада удомљавају мучене животиње, спасили пса из битумена, а са њима је и Бека из Грчке

Пас је још увек под великим стресом, уплашен је и лагано задобија поверење Жељка Стојчића и Наде Пашајлић који су га спасили. Када су га извукли из битумена и опрали, тек тадa су на телу видели и ране од злостављања.

"Узели су ковачка клешта чији отисци одговарају ранама на телу и тим клештима су га бацили у врео битумен да би га убили и да више не би цвилио. Где је ту разлика између човека и звери? И онда ми кажемо да животиње као пас и мачка испадају нешто друго, а оно што би требао да буде човек испада животиња", каже Жељко Стојчић, удомитељ паса.

Жељко и Нада живе и спавају у кући са четрдесет паса и две мачке и још толико их чувају у дворишту. Све су то животиње које су претрпеле неко злостављање на улици или су их њихови власници изгладнеле напустили.

"Први проблем имамо што је у Србији само 30 одсто власничких паса чиповано, иако је то законска обавеза, и онда аутоматски кад се тај први корак не поштује имамо милион разлога зашто пас заврши на улици: да ли је поцепао завесу, ископао тују, поцепао папучу, раскопао двориште или је власнику досадио и нема коме да га остави кад крене на годишњи одмор и тај пас заврши на улици", наводи Жељко Стојчић.

Са летовања се обично донесе неки сувенир, а Нада је из Грчке довела Беку, која је сад њен љубимац.

"Шетала је око хотела где смо били смештени и била је у очајном стању, тешко је ходала, дисала и била је сва у ранама. Тако се родила љубав, видели смо се са прозора, сишла сам доле, почела да је храним. Пас се везао за мене и решила сам да га поведем са собом", прича Нада Пашајлић.

Само за исхрану паса Жељко и Нада месечно издвајају око 1.200 евра и кажу да им није жао што сав зарађен новац улажу у лечење и збрињавање паса, јер су после сваког спасеног живота они срећнији, а спремни су и да половину својих љубимаца удоме и поклоне онима који имају услова за одгајање животиња.