Читај ми!

Како се живи у кући на литици

Кућа која изгледа као да је изграђена на самој литици у клисури Ибра готово да никога ко пролази Ибарском магистралом од Краљева према Ушћу не остави равнодушним. Наша екипа била је у месту Церје и упознала породицу која ју је изградила.

Ретко коме поглед са Ибарске магистрале не оде на ову кућу. Ко и како тамо живи, многи се запитају. А иза успона макадамским путем на брду у Церју живи 21 Јаблановић у четири домаћинства. Кућу на литици изградио је Петар да би оба сина имала свој кров над главом. Не чуди их више знатижеља пролазника.

"Како смо децу одгајили да се не опуче у Ибар, везивали смо децу да се не би опучили", Петар Јаблановић, а његов син додаје: „Обично у шали кажем другарима да са прозора пецам рибу."

Иако шале има напретек, осмех не може да сакрије тежину живота на кршу. Због тога су и многи Јаблановићи отишли. Најстарији који је остао сведочи – када су њихови преци дошли из долине, овај предео је био много питомији.

"Али то је ерозија однела и направила овако ове кршеве. Ове јаруге тамо, кад пођемо на ту страну, то је могла да се прескочи, а сад има преко 30, 40 метара", наводи Љубомир Јаблановић из Церја.

Из неплодне земље извукли су највише што су могли. Имају баште и малињаке, направили су рибњак, гаје пчеле и стоку. Али пре свега тога морали су да доведу воду из планинске реке.

Хиљаду и шестсто метара цеви је купио и укопао да би остао ту, каже Петар: 

"За нас ово није лош живот и то све зато што смо ми научили да радимо и да се мучимо."

"Нисмо бирали место где ћемо да се родимо, али волимо своје место. Али да има перспективе овде, нема перспективе", сматра Александар Јаблановић.

То мисле најмлађи Јаблановићи. Сагласни су и старији, али ипак знају зашто остају у Церју.

"Здрав живот, чист ваздух, изјутра се чују птице, пој птица, мир, тишина. Поглед је фантастичан. Гледамо реку Ибар која шуми, гледамо около ова брда, планине", хвали своје место Раде Јаблановић.

Другачија је слика зими, али се не жале. Пут до куће сами чисте. Једину помоћ траже да се боље направи прелаз преко Гајовске реке, јер им га свака бујица однесе.

"Насипамо два-три пута. Некад сами, некад уз помоћ Општине. И немамо решење за прелазак преко ње. Користимо железнички мост", каже Раде Јаблановић.

С тим могу и да живе. Али уколико се планирана минихидроелектрана на Гајовској реци и изгради, кажу да ниједан Јаблановић више неће гледати на Ибарску клисуру.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом