Лепота лесковачког језика

Није само о њему говорио и проучавао га, удахнуо му је живот стварајући на лесковачком говору готово пола века. Корона је била бржа од Златних кочија на чије представљање после 3 деценије писања није стигао. Драган Радовић остаје упамћен по поезији на дијалекту коју је радо казивао. "У ритму дијалекта" продужава снажно изаткану нит стваралаштва на говору посисаном са мајчиним млеком.

Јелена Радовић, ћерка Драгана Радовића, подсећа: "Чак је и покренуо скуп књижевности на дијалекту и веома је велика част да се његово име чује у овом контексту."

На призренско-тимочком дијалекту са два падежа, истом емоцијом и шаљивим духом у комшилику ствара Власта Ценић. Прво „Драганово перо" у правим рукама.
 "Ја сад покушавам уз ово перо да се одужим њему за све што је чинио за све нас,  да подстакнемове младе људе. Видели сте да је овде  неколико младих песника који чувају тај матерњи језик. Драган би и због њих био срећан," поручује лауреат.

Песнички откуцаји на свих пет дијалеката, и стандардизованих и оних који често без основа изазивају подсмех, као извориште и ризница шароликости српског језика од Суботице и Кикинде до Врања и Рашке.
Миливоје Павловић, председник жирија, наглашава: "Видели смо да се на локалним говорима могу исказати неке веома важне и крупне мисли, а наша култура и наша књижевност не би смела да се лиши тих речи."

Сања Цонић, директорка Лесковачког културног центра, упозорав: "Заборавићемо језик небудемо  ли се на овај начин стално подсећали на њега, његову лепоту и вредности".

Ритам дијалекта са 40 најлепших песама биће преточен у зборник. На новом издању Лесковачког културног центра остаје име Драгана Радовића, уместо приредио, у спомен на песме које нам је даривао.