Ако их већ не шаљемо, прилика је да их погледамо на једном месту- ускршње честитке!

Уз жељу за срећан Ускрс, жал што породица неће бити на окупу на најрадоснији празник. Давне 1919. ова ускршња честитка стигла је у Осијек, на адресу госпође Љубице Хајдуковић. У неколико редова стајали су пажња, уважавање, емоције.

"Мени су оне и најлепше, лично, јер су  неки талентовани илустратори радили илустрације, углавном су то илустратори који су илустровали књиге за децу. Можда је отуда и стигла ова колекција," наводи Јасмина Петковић, колекционарка.

Највреднији део богате колекције, разгледнице до Другог светског рата.  Ускрс се и тада  честитао. Касније нема више ни честитања, ни домаћих честитки, па ни мотива Христовог распећа.
"После су,углавном, и у овој колекцији стране честитке. У нашој  земљи се нису слале, можда негде до седамдесетих, 80-их ,Ускрс овако није ни празнован," подсећа Јасмина Петковић.

Своју колекцију некадашња новинарка Радио Лесковца несебично је поделила са посетиоцима лесковачке Народне библиотеке. Мислило се и на епидемијску ситуацију. Доступна је и онлајн.
Весна Илић, директорка Народне библиотеке „Радоје Домановић",Лесковац, оцењује да колекција нема материјалнум али има духовну вредност. "Представља  ретроспективу прошлости, како се некада радило, како се радовало Ускрсу," каже.

Упознала је Јасмина Петковић сву тежину и непредвидљивост живота. И зато му се радује попут детета. Уз честитке сакупља сликовнице, дечје пластичне играчке. Чува лепоту детињства.
" У тренутку када су актуелне виртуелне честитке, имали смо жељу да покажемо деци да нешто може и другачије, да виде како су то радиле наше маме, наше баке,  моје генерација. Мислим да ту има и доста носталгије," не без носталгије закључује колекционарка.

 Телефони су одавно заменили папир и оловку, али важно је не заборавити најмилије, а није на одмет ни мало креативности. Уместо пар речи или понуђених апликација, дража ће бити фотографија. Ево пригодног кутка на Широкој чаршији!