Бувљак у Панчеву, место несвесног колективног сећања

Стари бувљак у Панчеву једном недељно окупља велики број људи. Избор половне робе је разноврстан, а купци могу пронаћи све што им је потребно за домаћинство и разоноду. Уједно, то је и ризница за колекционаре, инспирација за уметнике и место које чува сећања на прохујале деценије.

Прве асоцијације на стари бувљак у Панчеву су гужва, јефтина куповина, хаотична организација тезги и изложене робе. Али они који имају стрпљења да истражују, могу у том шаренилу да пронађу интересантне ствари, вредне баш због своје старине и упркос томе што су можда изашле из моде.

"Ја овде углавном налазим интересантне књиге, које се више не продају по књижарама, из 70-их и 80-их, па чак и раније. Нешто плоча, постоји солидан избор класике, који се доноси углавном из Аустрије и Немачке. Налазим доста накита, то је оно што ме такође занима", истиче Моника Хусар, пи-ар менаџерка у култури.

Редовни посетилац старог бувљака је и стрип уметник Александар Зограф, који у старим књигама и часописима, које ту купује, проналази инспирацију за своје радове.

"Волим да проналазим дневнике. Један од најинтересантнијих је из времена пре Првог светског рата, где је неко из Београда долазио у Панчево и описивао како је град изгледао с почетка 20. века ", каже стрип уметник Саша Ракезић.

Уметник ову пијацу старих ствари види као место несвесног колективног сећања, занимљиво са културолошке тачке гледишта.

"Смета ми то што се у нашој средини сматра да је бувља пијаца нешто лоше, нешто испод нивоа, што нема неку унапред пројектовану вредност, а сви велики градови у свету имају бувљу пијацу", објашњава Саша Ракезић.

Посматрајући те старе предмете сазнајемо историју обичног човека и његов однос према средини у којој живи, нешто што вероватно нећемо наћи у званичним институцијама.

Ако на овај начин сагледавамо бувљу пијацу, уживаћемо у трагању и изненађењима која нас очекују.