Меленачка језера могући потомци Панонског мора

На два вештачка језера у близини Меленаца пронађене су нове врсте силикатних алги, које су карактеристичне за морску средину или просторе на којима се мешаје слатка и слана вода. Ово откриће отвара могућност да се покрене поступак заштите овог простора који се налази непосредно уз Парк природе "Русанда", који има другу категорију заштите.

Списак банатских језера, која због садржаја соли имају директну везу са Панонским морем, могао би да се прошири. Уз Малу и Велику Русанду код Меленаца и Слано Копово код Новог Бечеја, откривено је да и два вештачка језера настала због експлоатације песка код Меленаца, у својој води крију силикатне алге, које су потврда еколошки чисте средине и везе са сланим окружењем.

"То показује да је вода у језеру Пескара у ствари заслањена. То су силикатне алге које су овде пронађене, та два рода и 15 врста бацелариофита настањују воде са високом концентрацијом електролита", каже биолог Јасна Јованов.

Парк природе Русанда, са око 1.100 хектара заштићеног подручја, налази се у непосредној близини језера у којима су пронађене силикатне алге. Простором заштите доминирају језера на чијем дну се налази лековити пелоид, користан за бањски опоравак. Језера често пресуше, али се њихов салинитет тиме не поремети.

Последња истраживања Института су показала да је на великом језеру висина воденог стуба била 30 центиметара. То је прилично мало, не може да се утиче на неке природне околности које се догађају току године, напомиње Мира Дробњак из "Резервата природе" Зрењанин.

Истраживања у Меленцима спроведена су у оквиру Научноистраживачког рада Института за хемију, технологију и металургију уз подршку са Биолошког факултета и Географског института Академије наука из Београда и зрењанинске Јавне установе "Резервати природе". Резултати ће бити презентовани на међународном конгресу еколога у Северној Македонији.