Како се Милош Велики борио против куге

Знајући да у Турској хара куга, или "чума", како је ту болест звао народ, кнез Милош Обреновић 1837. године предузима ригорозне мере у заштити становништва од епидемије. Поставља војску на границе а карантин продужава на шест недеља. Ипак, један одред турских низама уноси кугу у Србију.

"У Јагодини, у хану, где су турски војници одсели, дошло је до ширења заразе. Успут преко Јагодине, Ражња, Ћуприје и даље према Београду", подсећа историчар др Мирољуб Манојловић.

Кнез Милош забрањује путовања по Србији. Зауставља скеле на Морави, а на Дунаву код Дубравице строго контролише улазак трговаца из Аустрије, стављајући их у вишенедељни карантин. Дуж путева и на прилазима насељима поставља војску и сеоске страже.

"Да строго контролишу пут од Ћуприје, Јагодине и Ћуприје, како каже. Да ни врана прелетети не може. Да примене све мере па чак и то да сви они који буду користили неке друге заобилазнице, да их убију у том тренутку", каже историчар, др Мирољуб Манојловић.

Кнез Милош стражом блокира и Београд у чију је тврђаву преко турских војника ушла куга. Иако се збеоградски паша, Милош није много хајао за то. Испоставило се касније да ниједан Београђанин, Србин, није био заражен, нити болестан.

Србија у то време није имала довољно лекара, нити је постојала санитетска служба. Зато се Милош није либио ни од примене алтернативних метода у заштити од болести.

"Милош је наредио да се доведе девет баба које су, потпуно голе, у току ноћи изаткале једну кошуљу, а ујутро се Милош провукао кроз ту кошуљу и цела његова фамилија, како би се заштитио од болести", наводи историчар Манојловић.

Зграде у којима је куга харала окађене су, а неке и спаљене. Измештена је, а потом и спаљена, варош Ражањ. Милошеве мере биле су сурове али и неопходне. У Србији је од куге 1837. године умрло свега 212 људи, највише у алексиначком и јагодинском крају, одакле је зараза и кренула, али је ту и заустављена.