"Ако немате лепе речи, немојте онда ни понижење"

"Покушајте једном схватити бар,

Ја нећу ничије сажаљење.

Ако немате лепе речи

Немојте онда ни понижење."

Ови стихови панчевачке књижевнице Јованке Јанчић представљају суштину проблема у односу према деци са сметњама у развоју. Људи не разумеју њихов свет, а умеју и да буду груби.

То се дешавало и са њеном унуком Ивом, што јој је била инспирација да напише збирку песама "Ви можете све".

"Да пробудим свест код људи, првенствено код родитеља, наставника, код државе у крајњој линији. Да виде да тој деци није лако и да им треба јако мало да буду срећни", напомиње Јованка Јанчић.

Ива је 14-годишња девојчица, иде у 7. разред и има жеље као и сви њени вршњаци – да има другове и да је вољена.

"Волим математику и енглески. Другови су добри. Желим да будем шминкерка кад порастем", каже Ива.

Јованка је покренула један хуманитарни караван, назван "Буди човеку човек", где обилази градове по Србији, дечје домове, промовише књигу и поклања је деци, њиховим родитељима и установама.

"То је више дружење са том децом. Они нама читају песме из ове књиге, певају нам, ми певамо са њима. На крају играмо коло, плешемо са њима. Дивно једно дружење", наводи Јованка Јанчић.

Јованкина књига је веома емотивна, лична, јединствена по тематици и многи је позивају да чита своје песме. Заинтересовани су и у суседним земљама, па јој је потребна финансијска помоћ да штампа још издања и поклања их деци.