Први пут се обнавља сувача у Кикинди

Дрвени точак пречника око 12 метара покретало је до 12 коња. Млели су 100 килограма пшенице на сат. Сувача, након што је завршила свој радни век, први пут се конзервира и реконстрише. Током радова на рестаурацији стручњаци су открили да производне линије којих има две нису истовремено саграђене, али су конзервацију дочекале у једнако лошем стању.

"Овде се пажљиво рачуна да се не наруши аутентичност дела. Значи, ради се реконструкција и замена само оних елемената где је то неопходно. Имамо висок степен девастације одређених делова што ће рећи да су били изложени дејству ксилофарних инсеката и ту ће бити посебни третмани консолидације како би се та структура тих елемената и сачувала", објашњава Јован Петронијевић, конзерватор и рестауратор.

Кикиндска сувача изграђена је 1899. године, а кориштена је дрвена грађа од јеле, бора, храста и букве.

"Најважније од свега је да се сачува тај дрвени механизам суваче. У оквиру истог тендера који је био расписан обухваћени су и грађевински радови на изградњи помоћног објекта, који је планиран у дворишту суваче", каже Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја у Кикинди.

Конзерваторски радови реализују се у склопу пројекта "Млинови који мељу, путеви који спајају - путеви млинова".

"Пројекат је вредан 500 хиљада евра подржан је од стране ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска - Србија. Кикиндски Народни музеј је један од пет партнера на чијем је челу музеј у Кишкунфелеђхазу. Кикиндском музеју је за реконструкцију припало око 100 хиљада евра", наводи Марта Месарош, директорка Музеја у Кишкунфелеђхазу.

У склопу пројекта одржан је семинар "Интерпретација наслеђа", а до завршетка радова на Сувачи биће организован и округли сто на тему "Локална заједница и локално наслеђе".