Село без пута

До две куће и три станарке у насељу Липовачи воде два пута, али се и једним и другим може само пешице. Пречица до њих оштећена је још у поплавама 2014. године, а околни пут је у лошем стању због, како тврде, механизације која дрва извлачи из шуме.

„Ето како идемо, пут је у лошем стању, а насули смо, платили смо два трактора по два дана да донесу ризлу“, прича Катарина Савић из Липоваче.

„Мучимо се, тешко силазимо, морам штап да узмем да бих изашла“, додаје Драгица Савић из Липоваче.

Њихова комшиница Живанка каже да јој је клизиште још пре три године порушило шталу и уништило воћњак, али и да је у последњих неколико месеци приметила и оштећења на кући.

„Кућа је препукла, све зграде су почеле да пуцају и подзида је испред куће пукла, стаза се изувијала, чардак је потонуо неких двадесетак центиметара, измакао се више од пола метра, низбрдо је отишао“, каже Живанка Лазић из Липоваче.

Иако до магистрале, краћим путем кроз њиву имају стотинак метара, за њих три, а нарочито најстарију Катарину, асфалт је често недостижан. Најтеже је, кажу, кад затреба помоћ лекара.

„Када ми позли, узму ме на столицу једну и држе ме и носе низбрдо до асфалтног пута“, прича Катарина Савић из Липоваче.

И док се објективом камере бележи зимска сеоска идила, живот виђен њиховим очима знатно је другачији. Надају се да ће блага зима потрајати и здравље послужити, јер у супротном саме и без туђе помоћи неће моћи.