Мирис карамелизованог шећера у Лесковцу

Одрастао је уз мирис и укус карамелизованог шећера. У кућној радионици израђује бомбоне, а у школској посластичарници кроз Урошеве руке свакодневно прође стотине корпица. То је прво што науче. Када се нешто воли, каже, онда не гледаш на сат нити осећаш умор.

„Највише воља и на пример да имамо руку за то, вештину“, каже Урош Перовић, ученик другог разреда Трговинско-угоститељске школе, Лесковац.

По традиционалној рецептури настају добош торта, корпице, индијане, мињони. Мајсторство је направити и ове старинске бомбице, које прве нестану са послужавника.

„Паризер-крем који је посебног укуса хладимо на мермерној плочи. После стављамо кекс и кокос. И ја стварно уживам кад правим бомбице“, каже Тамара Цветковић, ученица првог разреда Трговинско-угоститељске школе.

„Све генерације воле: и стари, и млађи, и деца. Не одступамо од тих норматива што је нешто препознатљиво“, каже професор посластичарства Драгољуб Пејчић.

Квалитет исти годинама, цена приступачна па је и потражња велика. У време празника направе око 200 килограма колача и торти. Све што зараде улажу у нову опрему и намирнице.

„И славска је била, ево сад и за Божић. Немам речи. Ово што овде има, не можете да нађете на другом месту“, каже Јасмина Динић из Лесковца.

Чувају своју традицију, али су увек спремни и за новине у посластичарству. Захваљујући пројекту „Еразмус“, у фебруару путују у Атину.

„Тамо ћемо у оквиру разних активности, радионица, стручних посета школи, разним посластичарницама, фабрици слаткиша упознати њихов начин рада“, каже Сања Илић, професорка посластичарства.

На смеру посластичара годинама се тражи место више. Деведесеторо их је у три разреда.

„Просто из разлога што ће по завршетку школе тачније по завршетку трогодишњех школовања моћи врло брзо да нађу свој посао“, наводи Данка Илић, пи-ар Трговинско-угоститељске школе Лесковац.

Уз награде које освајају, лесковачки посластичари сакупљају и старе рецепте које ће ускоро преточити у књигу.