Шта су нам донели тржни центри

Сваки град већи од 50 хиљада становника потенцијално је интересантан за отварање шопинг парка. Инвеститори детаљно истраже тржиште, у пару знају колики промет могу да очекују и воде рачуна ко ће бити закупци. У почетку били су заступљенији затворени тржни центри, али је сада тренд да се гради на отвореном, на ободу града, крај значајних саобраћајница и да се различитим садржајима привлаче купци.

Шопинг паркови на отвореном или Ретаил центри попут оног у Јагодини у старту су јефтинији за изградњу, касније и за одржавање, те је и цена закупа нижа. Осим класичне услуге куповине, нуде и додатне садржаје попут игралишта за децу или ресторана и можда је то један од разлога за њихов успех, јер углавном веома добро послују широм Србије."

Шопинг парк у Јагодини за 5 година постојања имао је 13 милиона посета и близу 10 милијарди динара промета. Повећао је конкуренцију у граду и избор робе. Слично је и у другим градовима попут Ниша.

И мада би многи радије да виде производни погон у свом окружењу, економисти су сагласни да и тржни центри подстичу развој локалне заједнице.

„Ви један динар који потрошите у трговини он неће изазвати само корист за малопродавца, него ће тај малопродавац ако се повећа промет ангажовати новог запосленог. Тај додатни запослени тај исти новац троши у овој средини и зато се каже да долази до тог рециклирања новца. Такође подстиче се и локална иницијатива", каже Далибор Бубњевић, економски аналитичар из Зрењанина.

И у многим европским земљама трендови су слични или исти као у Србији. Расте број отворених, такозваних ритејл паркова по ободима градова. Центар остаје за ексклузивну робу, банке и ресторане. Хлеб и млеко не купују се у главној улици.