Спаљивање жетвених остатака - опасно и забрањено законом

Борислав Чизмаш, пољопривредник из Ботоша сматра да ће пре заоравања жетвених остатака ове јесени морати да се обаве бар два прохода тешким тањирачама, што ће ратарима донети нове трошкове. Та улагања се исплате дугорочно, јер се поправља стање хумуса у земљишту.

"Ове године то неће бити рентабилно уопште, али земљиште не може да се поправи, а може да се уништи за годину дана. Тако да годинама ако се спроводе ове мере заоравања остатака биљних тачно се види да се земља поправља", каже Борислав Чизмаш.

Колико су важни биљни остаци, најбоље се види на примеру соје, која током вегетације ствара азот за себе, али и за наредни усев.

„Квржичне бактерије стварају азот, соја користи тај азот и на крају заоравањем тај азот практично остаје у земљишту и наредни усев може да користи азот", каже Предраг Марјански, из ПСС Зрењанин.

Истраживања показују да је најбитнији део земљишта, хумус смањен на нашим њивама просечно за 0,38 одсто у односу на пре двадесет година. Тиме се смањује плодност, а један од разлога за то је и спаљивање жетвених остатака. Ватра уништава све корисне микроорганизме у дубини до једног сантиметра.

"Те жетвене остатке би требало истањирати, измешати, подрити. Измешати са земљиштем, али наравно уз одређену количину азота, УРЕЕ, да бисмо поспешили минерализацију пре неке основне обраде", саветује Васо Стојшин, из "НС семе".

Процена је да се на нашим њивама створи пет милиона тона жетвених остатака годишње. Они остаци који се не користе за сточарство, могу да се заору. Овом мером се чува плодност и утиче на водни режим и повећан садржај кисеоника у земљишту.