Школа лековитог биља на Копаонику

Покрет горана Србије, најстарија еколошка организација на Балкану, у Брзећу је организовала 28. школу лековитог биља. Кроз свакодневне пешачке туре живописним подкопаоничким пределима, стручна предавања, квизове и такмичења, 25 најбољих младих горана, од Војводине до Косова, учило је о значају природе, очувању шума и лековитом биљу.

Пратећи смену вегетације, са источних падина на Панчићев врх, највишу коту Копаоника, стигли су у потрази за најлепшим погледом који планина пружа и биљним врстама које успевају на висини преко 2000 метара.

"Занимљиво је и то на кампу што не бубамо из књига него излазимо на терен и учимо природу ногама. Буквално можемо све да видимо, све да чујемо нашим ушима и нашим очима и то је веома битно", каже Јован Агатоновић из Жагубице.

Кишовито и хладно пролеће утицало је да вегетација на Копаонику касни. За разлику од шумских плодова, лековитог биља има.

"Немамо одређени термин када се бере. Кад је биљка две трећине у цвету онда је најквалитетнија за бербу. Ове године је имало доста влаге па сад ево крај јула је већ и још га имамо, И баш врло квалитетног", објашњава Новица Милојковић, председник Покрета горана Србије.

За десетак дана отпочеће и берба боровница на око 300 хектара. Благотворна у лечењу анемије, ове године највише је родила на Јарму и Гобељи.

"Оно што можда не знају сви то је да је сама биљка, односно њени листови, да су први извор разних минерал. Натријума, калијума, хрома, гвождја, тако да се доста користи за лечење шећерне болести, дигестивног тракта и тако", наводи Драган Секулић из
Националног парка Копаоник

"Богатство је велико. Ако кажемо да у флори Србије има око 3.600 врста можемо рећи да једна петина отпада на биодиверзитет Копаоника.Копаоник је био некада много богатији што се тиче тога, али велике експлоатације, управо због руда које се налазе на овом подручју, олово, цинк, сребро, злато, од Римљана па надаље, и Срби су доста експлоатисали. А са копањем руда уништавају се и биљке тако да треба још неке, најтеже терене пошумити на Копаонику", каже Драгица Вилотић професорка Шумарског факултета из Београда.

Отуда је добра вест да ће Скијалишта Србије , враћајући планини део онога што су изградњом стаза одузели, у наредних пет година на Копаонику пошумити 23,5 хектара нових локалитета .

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.