Последњи узгајивачи биволица у Пчињском округу

Биволице, говеда слична кравама, Сулејман Ибраими чува већ 65 година. Има 25 грла, две расе, жуте коју зове "Кула" и црне "Гаља".

"Лакше се чува, једе свашта, сламу једе, сено, може и са мало крме да се чува, али ми дајемо више", каже Сулејман Ибраими, сточар из Буштрања код Прешева.

Средином прошлог века скоро свако пољопривредно домаћинство око Бујановца и Прешева чувало је биволице. Верује се да су оне из Азије стигле у средњем веку.

"У свако село по 200 грла имаја по 100 грла, а у оно село највише. То је било све ливада пуна, све црно биволице", наводи Бејадин Авдију из Буштрања.

Биволице су чували због рада у пољу, издржљиве су и отпорне на болести, воле воду и да се купају у барама. Некада су се купале у вировима Бујановачке бање.

"Оне зими преко снег кад уђу у бању само ги се рогови и уши видив. Оно милина да гледаш, не мож да ги истерам после сат време два", каже Александар Цветковић, пољопривредник из Раковца код Бујановца.

Биволице као аутохтоне врсте нису уматичене, и власници немају подстицаје, али држава је ове године одредила меру заштите генетичких ресурса.

"Да заштитимо то и да ставимо под нашом контролом, да ти људи на неки начин, добију субвенције", каже Драган Додић, инжењер сточарства у Ветеринарској станици у Бујановцу.

Млеко од биволица је масно, садржи 8 до 10 одсто масноће, користи се, каже Сулејман, за лечење болести и у исхрани. Литар продаје по 500 динара, а килограм маслаца је пет пута скупљи. Кисело млеко може да се једе виљушком.