Жупске пољане: Како спасити благо које нестаје

Било их је у Жупи некада седамдесетак а данас у траговима тек 24. Само је једна, у Лукаревини под заштитом државе, па је скоро пре четири деценије делимично реконструисана.

"Нема довољно слуха да се то опреми, да се направи неки садржај који би био сигурно имиџ Жупе. То је јако важно да ми имамо шта да покажемо свету, да би свет дошао овде", каже Сава Николић Пољански из села Ракља.

"Једна од мојих идеја је била још 2005. да се све те пољане, попут Сирогојна преместе на једно место", наводи Милорад Минић, винар из Тржца.

Блага клима је обликовала ове људе и њихове сезонске насеобине током бербе грожђа. Највећа пољана је Покрп са око сто кућа а по архитектонском стилу издвајају се Црвена јабука, Крушевица и Јежевица на падинама Копаоника, Жељина и Гоча.

"То је била жива пољана. Ту грожђа колико хоћете, а ту је  та аутохтона сорта Прокупац. Ту се спавало, јело, спремало се. Ту су имали лонци, земљани, кувало се а виноград је двапут, трипут копан и плевљен. Значи, углавном се ту дође 7,8 или 10 дана. Када се заврши посао иде се кући", наводи Драгомир Аздејковић, пољана Јежевица.

У свакој пољани збијене су куће са уским сокацима и централним тргом. Вински подруми грађени су од камена а куће изнад од блата, дрвета и непечене цигле.

"Уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије које је препознало значај те наше приче, у Београду ћемо отворити једну изложбу " Жупске пољане, благо које нестаје", јер сматрамо да је ово право благо и које ће, бојим се, ако не одреагујемо ускоро, у наредној деценији у потпуности нестати", наводи Иван Брборић, директор Завичајног музеја у Александровцу.

Жеља свих жупљана али и бројних туриста је да се обнове пољане у којима су некада живели људи, а становало вино.