Како су настала презимена?

Село Дреновац у Мачви помиње се још у 14. веку у Раваничкој повељи. Име је добило по дреновим шумама а данас се осим по вредним људима и уредјеним домаћинствима може похвалити очуваном црквом у којој се век и по чувају документа о мештанима. О сеобама и деобама али презименима и надимцима презимена, која су овде важнија у усменој комуникацији да се родбински односи боље разумеју, записао је у монографији Драган Аврић, коме је родно село жал, инспирација И понос.

"Гератовићи имају десет до 12 надимака презимена, Шобићи 7 или 8, Макевићи десетак и то су гране тих фамилија која су ближа родбина. Међу Гератовићима је толико широко да се међу собом жене и удају", каже Драган Аврић, аутор књиге "Дреновац И Дреновчани".

Аврић је истраживањем успео да сваком Дреновчанину започне породичну књигу, коју може даље да исписује. На више од 400 страна рукописа, табела и слика, објаснио је настанак презимена, углавном по оцу или телесним особинама, и први пут приказао претке дреновачких Рома, међу којима је и чувени виолиниста, Васа Андолија.

"Могу да похвалим аутора, Драгана Аврића, који је урадио један рударски, мукотрпан истраживачки посао и сва она сазнања о људима и породицама који су живели на теритрији Дреновца, од најстаријег времена преточио у изузтено значајну монографију", објашњава Дејан Живановић, историчар из Шапца.

"Дреновац је за време кнеза Милоша, пре 80 година имао 18 и по хиљада стабала шљиве, а било је 120 кућа у Дреновцу са 700 становника" каже Миомир Филиповић, новинар.

Данас у Дреновцу живи три пута више људи, али је много мање шљива, јер расте сточарска производња. Колико су им порекло и крошње породичних стабала важни, потврдили су присуством на представљању Аврићеве књиге и изложбе фотографија његовог оца у Парохијском дому о градњи цркве, споменику културе под заштитом државе.