Орља, село у коме још пију чисту, изворску воду

Шаховска партија на сред сале, кибицери који коментаришу сваки потез играча и сећања - то је призор који смо затекли у селу Орља. Ово село, подно Старе планине, ушушкано на међи Пирота и Књажевца, кажу да је одавно заборављено. Некада се у селу чувало и до пет хиљада оваца, правио се качкаваљ и извозио. Данас, са 28 мештана, Орља више живи од успомена.

"Село умире, све су људи остали стари. Лекар долази сваке друге недеље. Сад кад је на одмор не долази, преко лета, нема замену, нема ништа", каже Витко Миладиновић, председник Месне заједнице Орља.

"Те 1963., 1964., 65., 1967., Орља је врла 33 вагона жито, а данас нема парцела да врше сто кила", каже Бранислав Вукадиновић, село Орља.

Неки су одлучили да се врате, за сада не трајно, али већи део године проводе у Орљи.

"Овде је прелепо! Мир, тишина, идемо у печурке, скупљамо траве, шетамо се. Прелепо је, стварно је прелепо", каже Зоран Тодоровић, повратник.

"Чист је ваздух, леп је. Сви који гледају сад, свима бих препоручио да дођу овде. Идем мало у малине, идем у виноград с татом, са Витом, са Снежом", каже Марко Тодоровић.

Недавно је на иницијативу неколико ентузијаста, издата књига "Орља, село подно камена". Аутор је ваљевски публициста Милорад Радојчић. Он је орљански зет, а како у пиротском крају кажу : Од куде ти жена, од ту и рода.

"Човек је заиста све могуће изворе искористио и сачинио за мене капитално дело. Сви Орљанци и Орљанке трајно захваљујемо Милораду Радојчићу за овај споменик који ће трајати исто толико колико и орљански камен", каже Звонко Живадиновић, рецензент књиге "Орља, село подно камена".

Орљански камен је симбол овог села. Много њих је отишло одавде, а некако када се сећају завичаја, управо тај камен је синоним њиховог порекла и чувар наслеђа.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910