Обичаји на Задушнице

Иако Задушнице падају у суботу, многи житељи Пожеге на гробља излазе и у петак. Та традиција траје већ деценијама.

"Свештеници нису могли да иду суботом у село", објашњава Марушка Петровић, "одредили су петак за дан излажења, јер то је ипак задушна недеља, па нема везе који је дан."

Оно што је заједничко за село и град јесте изношење хране на гробља. Иако је то народни обичај, ипак има историјске корене у цркви, када се храна износила да би се нахранили сиромашни.

"Оправдано је износити храну само уколико се она рационално износи, значи само у неким малим количинама, колико је довољно да се послуже они који долазе", каже Крста Лазић, старешина пожешке цркве.

Петком се на гробље износи искључиво посна храна, док је суботом мрсна. У појединим печењарама, влада гужва. Многи су одлучили да се осигурају резервацијом меса, због чега постоје и спискови, а поруџбине су закључене.

"На први поглед  изгледа да је мање него претходних година", истиче Драган Чумић. "Криза је учинила своје, има доста поруџбина, али није као претходних година."

А баш као и печење, многи на кило пазаре и свеће у трговинама. Таква пракса не постоји само у последњој воскарској радњи у златиборском округу.

"Од старина и старих људи је остало каже да се за душу не мери", каже пожешки воскар Јован Нешковић. "И не би то нико ни случајно урадио. Ми смо то усвојили. Има неке логике. Продаје се кромпир, шећер, шта ја знам на кило, али свеће на број. Јер се то зна колико свећа треба за тај дан."

Према народном веровању, пламен свеће упаљене на задушнице вреди више од свих свећа упаљених за покојнике током године.