Бећарац у Стигу

Певао се банатски бећарац, али не у Банату већ у Стигу - у Острову код Костолца. Стишке Лале организовале су 9. "Островаћки бећарац", манифестацију којом се труде да одрже своје пречанске корене.

Откуд Лале у Стигу?

Село Острово, на некадашњој дунавској ади некада је припадало Аустроугарској и Банату. А онда је ада, преко дунавског рукавца, повезана с копном код Костолца а Банаћани су постали Стижани.

"До педесетих година припадали смо општини Ковин", објашњава Драган Црносељански из Острова, "а и данас нам је седиште епархије у Вршцу. Више смо Банаћани него Стижани."

У Острову је све као у правом банатском селу: сокаци су ушорени, пола становника се зове Мита или Ђура, свирају у тамбуре, мешају Ч и Ћ, па је зато бећарац островаЋки. Само су им Сосе, кажу, у дефициту последњих година.

"Сосе су отишле у град, да не би радиле", сматра Ђура Радић, председник МЗ Острово. "Ми смо некада били сточарско село, па су тада девојке долазиле у Острово из других села да не би радиле, а сада је обрнуто."

И кад смо већ код Соса, она која је проглашена најлепшом, а висока је, плава и згодна, никако се не уклапа у стереотип - ниска, румена, округла.

"Ја све то нисам", каже Милена Путник, "иначе бих била права Соса. Овако сам само по титули."

Осим што су у певали бећарце и бирали најлепшу Сосу, у Острову су се такмичили и у припремању рибље чорбе у шездесетак котлића. Било је дупло више мајстора који крију своје кулинарске тајне, али се сви слажу у оном што је најважније - добра воља и лепо дружење.

Тако су Островци још једном, уз бећарац и Сосе, подсетили ко су и шта су. Лале су се у Стигу примиле, али им корени и даље сежу до Баната.

rts.pozarevac@rts.rs