Продаја највећи проблем златарских произвођача сира

У овдашњим селима готово свако домаћинство има од 5 до 30 грла музних крава, а производња једног од најквалитетнијих, аутохтоних сирева мери се тонама.

Укупна годишња производња и потрошња тих, ткз. белих сирева овог краја, представља више од 60 одсто свих сирева у земљи и за њега се зна код нас, али и у свету.

"Проблем је што немаш коме да га даш и што даш јефтино, и што неће да исплате, слажу, даш робу, не можеш да је наплатиш", каже Миломир Стаматовић, Буковик.

Вишедеценијска традиција, и наградама потврђен квалитет овдашњих сирева, добра су препорука, али без сталне продаје и откупа, за велике произвођаче, пласман је ризик, док се они са скромнијом производњом, сналазе на свој начин.

"Имам те моје, моју својту, моје пријатеље што смо раније давали. Све шаљемо у Чачак и у Београд, дајем мојој дјеци и тако на све стране... продајем не застајкујем никад", каже Перка Пауновић, Буковик.

Без организованог откупа и сигурног пласмана, тешко је размишљати и о проширењу производње, јер она подразумева изградњу,  мини, еко млекара по стандардима ЕУ.

"Ја да могу ја би то урадила, али не могу", каже Перка Пауновић.

"Кад су задруге биле, даш, мењаш робу, то је боље. Сад дођу ми накупци, однесу сир, пара нема, џабе рад", каже Миломир Стаматовић, Буковик.

У настојању да промене тренутну ситуацију, и подстакну производњу, од почетка годин, кроз набавку механизације и уматичених грла стоке, локална самоуправа издвојила је 7 милиона динара.

"Радимо на поспешивању и покретању земљорадничке задруге, јер смо прошле године купили земљорадничку задругу у Божетићима и настојимо да организујемо мештане у оквиру задруге која би решила њихове проблеме пласмана сира", каже Иван Младеновић, заменик председника општине Нова Варош.

И баш као у производњи овдашњег сира у којој, тврде, осим специфичног поднебља, паше и традиционалналне технологије, нема тајни, и у пласману не би требало да буде тајни. Само тако и уз подршку надлежним, како кажу, може се размишљати и о прожирењу производње која овде чини будућност и опстанак села.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552