Ристо Тешић - први ужички еколог

Ужице је, по одласка Турака, 1863. године, личило на све, осим на дивну ђул башту и мали Цариград: током хладиних и дугих зима, за огрев су посечени сви  воћњаци и шуме па је у време киша, са тих голети, вода плавила град и довлачила муљ и камен, а Ристо Тешић, сајџија, природњак и волонтер, одлучио да „ту ругобу спречи".

Садио је  врбе, купио трину од механџија, сејао, пошумљавао и укротио Коштички, Буарски и Глуваћки поток.

"Ја сам у праћењу његовог животног пута,у биографији, пронашао отприлике десет занимања којима се бавио.И за све је био стручњак!", каже Милорад Искрин, историчар.

Када је на ред дошло Забучје, велика голет и пустара пуна змија, прво је населио јежеве, а онда са својим пријатељима и ђацима ужичких школа,  готово две деценије садио стабла и подигао Велики парк. На обали Ђетиње изградио је воденицу, камену брану и језерце, направио купалиште , а све како ужички хроничари бележе - без паре и динара.

"Мој деда је имао теорију, да се на неко време, о 50, 60 година, појављују у Ужицу неки људи који мењају Ужице набоље и ту је сврстао и Ристу Тешића. Значи он се појавио и успео је током свог живота да промени изглед Ужица", каже Предраг Ковачевић, писац и новинар.

Ристо је будно пратио и Теслин рад, а када је почела изградња хидроцентрале на Ђетињи, Ристини савети су били драгоцени, јер је река сваке ноћи урушавала дању изграђен јаз.

"Он лежи у фијакеру, јер је болестан, и говори: људи, онај камен онамо, турите га онамо, овај камен тамо, турите га тамо...и тако они послажу камење  које није макнуто одатле нигде, до наших дана", каже Милорад Искрин, историчар.

Био је и војни болничар, помоћник телеграфисте, воденичар, баштован, препаротор птица, поштован и у вароши и у престоном Београду. Умро је 1904. године и сахрањен о трошку општине, што је тада била велика част. Једна улица у Ужицу, носи његово име, а Велики парк сведочи о делу  човека који је променио изглед читавог града.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552