Генерација Станише Стошића обележила пола века од матуре

Највише је волео да пева Лелу Врањанку, кажу његови школски другови, а певао је у свакој прилици,  у паузама између часова, у Дому, где је становао током школовања. У Учитељској школи био је солиста у хору, имао је и часове певања.

"Не само да је био добар певач, већ је био јако карактерна особа, јако интелигентан човек, моралан, не говорим зато што сам његов школски друг и цимер, већ зато што је то истина", каже Крунислав Спасић, цимер Станише Стошића.

"Где год да се појавимо он је био маскота и препознатљиви смо били, певали смо пет година заједно у хору, једнообразно смо се облачили", каже Слободан Марковић, учитељ у пензији.

Професори ту генерацију памте као изузетно успешну и жељну знања. Певали су будући учитељи у хору, али се издвајао глас Станише Стошића.

"Не може се рећи да је био одликаш, али није био недисциплинован, није правио проблеме, становали смо у комшилуку тада, он као ученик тада, ја као професор почетник", каже Лидија Цветковић, професор.

И за годишњицу матуре сетили су се пријатеља који више није са њима, Станише Стошића, обишли споменик на тргу који носи њехово име. Припремили су и монографију о својој генерацији.

"Кад сретнете учитеља негде на путу, поштујте га унапред, јер заиста заслужује", каже Лидија Ружић, учитељица.

У Врање су, 50 година после дипломирања, стигли учитељи из свих крајева Србије, Лесковца, Ваљева, Краљева, Београда, Ниша, Лебана. Нису у истом граду, али нису изгубили контакте, за генерацијске колеге увек су ту, да подрже или помогну.

rts.vranje@rts.rs
+17 424 945