Век постојања Дома за децу и омладину у Ужицу

Ужички Дом за децу и омладину "Петар Радовановић" обележио је 100 година постојања. Настао у вихору Првог светског рата, Дом је најпре бринуо о деци, ратној сирочади, а данас у њему бораве деца без родитељског старања, али и ученици на интернатском смештају и деца са посебним потребама у Дневном боравку.

Столеће дуга традиција организоване бриге о деци без родитеља, почела је прихватањем ратне сирочади која су, како се говорило, "била на рани" код угледних Ужичана.

А онда, упркос немаштини, уз добровољне прилоге и помоћ Фондације Црвеног крста у Лондону, настаје први дом који је, од тада па до данас, променио више локација и објеката, али не и основну намену - бригу о деци без родитеља.

"Ја сам већ девет година у Дому. Дом пружа много деци која су у њему да успеју у животу, да изађу на прави пут, само питање је колико ко уме да искористи те могућности и да ли жели да искористи могућности", каже Вера Стаменић, штићеница Дома.

"Пре 17 година сам изашла из Дома. Овде сам упознала и свог садашњег супруга, ту се родила љубав, са њим сам основала породицу. Волим да се вратим овде, јер ипак то је мој други дом", каже Стојанка Стегњајић, бивша штићеница.

У почетку, љути на судбину и свет око себе, уз пажњу и љубав коју добијају, с временом, Дом и особље у њему, за штићенике постају више од васпитача и нужног смештаја.

"Свако дете треба пажњу. Ми се сви трудимо да им на неки начин надоместимо оно што треба да имају, а немају. А сад ја се надам, с обзиром на то колико сам дуго и колико је деце изашло из нашег дома, успешне деце, да ми успевамо у томе", каже Милена Цветић, васпитач Дома "Петар Радовановић".

На хиљаде тужних судбина штићеника, уз организовану и стручну помоћ, како некада тако и данас, води ка крајњем циљу, смањењу броја корисника дома.

"Интенције министарсатва јесу да убудуће буду мање домске заједнице, значи домови са мањим бројем деце и трансформацијом установа кроз нове облике социјалне застите, кроз дневне боравке и оснаживање биолошких породица да деца из дома која треба да изадју да се поново врате у своје биолошке породице", каже Драган Катић, директор Дома за децу и омладину "Петар Радовановић" Ужице.

Од бараке до модерног дома на 4,5 хиљаде квадратних метара, од ратне сирочади до школараца и деце са сметњама у развоју, протекло је 100 година које су овде изнедриле на хиљаде успешних људи и животних прича.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.