Мештани Александрова живе у тешким условима

Село Александрово, некада једно од најлеших војвођанских села на југу земље, данас се суочава са многим проблемима.

"Ми и дан данас у 21. веку немамо ни воду ни канализацију, Дом од грађевинског инспектора дефинитивно није за употребу", каже Никола Јелић, председник месне заједнице у Алексадрову.

"Вода нам је из бунара, природни пад, хидрофор, кад немамо струју немамо ни воду, перемо а лош је квалитет, а чаше су прљаве и после прања све остаје кречњак на њима", каже Драгица Банковић, домаћица.

Цело село је замишљано по угледу на Војвођанска, са широким шоровима и дрворедима са обе стране. Од оснивања па све до данас, у Александрову се мало тога променило.

Ове дивне улице војводјанског типа током јесени и пролећа су пуне блата, а житељи Александова већ три деценије чекају на асфалтирање и санацију ових сеоских путева.

Село које је добило име по Александру Обреновићу, настало је када су Мраморчани дали краљу Милану Обреновићу пола свог атара како би доселио  Војвођане да би ширили културу и пољопривреду ка југу земље.

"Заштитни знак овог села је звоник. Колонисти који ду се доселили из Војводине донели са собом два звона. Звона су изливена у Вршцу. Када је непогода, када су бели облаци да падне град, ми одлупамо звона и онда се облаци растуре", каже Драган Златановић, мештанин Александова.

Данас су традиционална војвођанска јела обавезна на трпезама у овом селу. Домаћице љубоморно чувају традицију и старе банатксе рецепте.

"Ово се зову гибанчице. Може да се једе или медом, пекмезом, сиром, ко како воли", каже Верица Мештеровић, домаћица.

Мештани Александрова чувају традицију од заборава и надају да ће се велики проблеми са којима се свакодневно боре, што пре решити.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588