Врање - брига о дијалекту

Дијалекти су се вековима очували у свим крајевима Србије као средство комуникације међу људима. Они су део нашег језика и богате културне ризнице коју треба чувати. Дијалекат је неговао и наш књижевник Борисав Станковић, а та традиција чува се и данас.

"Њекња кад се протиња кроз трња, исцепи си џопке на грбину. Што значи: Јуче кад сам пролазила кроз трње поцепала сам гардеробу на леђима", каже Меланија Стојилковић, ученица.

Да би разумели шта Врањанци говоре у дијалекту, другим људима је често потребан преводилац. Они су ипак истрајни, без обзира на то што их пола Србије не разуме. Најчешће се то дешава ђацима на екскурзији.

"Када смо били у Апатину када смо питали да ли је сладолед који су продавали "тазе", они нису знали шта значи тазе", каже Катарина Митић, ученица.

Дијалекат се у Врању употребљава у неформалном говору, а у школи, на часовима преовладава књижевни језик.

"Често са генерацијом покушавам да тај час комплетно одржимо на дијалекту вероваћете, почнемо и пређемо на књижевни, зато што не постоји та стручна, научна лексика која би се могла казати дијалектом", каже Тања Русимовић, проф.др српског језика и књижевности.

"Млади овде не познају изворни дијалекат у довољној мери, већ користе мешавину дијалекта и књижевног језика", каже Емилија Стојилковић, ученица.

Врањанци немају дилему да су акценти, падежи и деклинације вишак и да се сасвим лепо може снаћи и са једним падежом. У Врању неки посао могу да ураде два човека, али и пет човека. Ако је баш тешко и 10 човека или човеци.

"Не треба да се стиде тога, јер је овај говор јако мелодичан. Толико има израза којима се не може стандардним језиком објаснити оно што је овде речено са једном или две речи", каже Оливера Ђорђевић, професор српског језика и књижевности.

"Дијалекат у односу на књижевни језик може бити његово живо ткиво, али не може да се поистовети дијалекат и књижевни језик. Књижевни језик је језик укључења једне државе у европске цивилизацијске токове", каже професор др Милош Ковачевић, лингвиста.

Дијалект којим се говори у Врању спада у призренско-тимочку дијалекатску зону. Он чини постепен прелаз између српског, бугарског и македонског језика.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.