Змајеви и виле још живе у Голупцу

Како је Драгици Попић из Добре, код Голупца, некада причао њен деда, змај настаје од шарана када напуни две стотине година. Народно предање каже да када више пута сањате лепог момка или девојку, морате старијима да причате о томе, како не бисте заувек остали запоседнути змајем.

Змај, каже Драгица, изгледа као звезда репатица: "Иде и за њим иде ватра, али не ватра као пламен него више као у парицама."

Да виле постоје могу да потврде они који у шуми нађу угажену траву где виле играју своје коло, као и вилино сито и кашику. То је тврда гљива, која се не квари. Уколико је нађете, добро је да из ње попијете мало воде.

"Нас су учили, када идемо према изворима, јер су се виле највише и најчешће налазиле поред воде, увек смо морали да певамо, да причамо", казује 64-годишња Драгица Попић. "Иако нам се не прича, ми саме нешто причамо, вичемо близу извора, у случају да наиђемо на њих, да би се оне уклониле."

Драгица зна и како су мештани Јерини носили хлеб на рукама док се градио голубачки град, а она је у тренутку љутње бацила Бабакај стену у Дунав, коју и данас можемо видети.

Сва предања из голубачког краја која су вековима с колена на колено преносиле наше баке, сада ће чувати и Народна библиотека у Голупцу која је направила мобилну апликацију "Путевима змајева кроз Србију".

Прошлог лета, Народна библиотека у Голупцу објавила је конкурс како би прикупила што више легенди и прича из тог краја, каже Јелена Петровић, али у таквом формату да се види приповедач:

"Не само у рукопису, већ да ти људе који причају приче које су чули од својих бака даље пренесу."

Без обзира на то да ли су ове приче машта, магија, легенде или истина, у неком тренутку у голубачком крају, људи су живели у складу са тим уверењима.

rts.pozarevac@rts.rs