Стари занати - шанса за зараду

Оно што се на Сајму нуди у трговинама се тешко може наћи. Ауторски печат уникатним предметима дали су и чланови удружења Мултипле склерозе.

"Има ту и плетеног, и хекланог, и везеног, од свега понешто", каже Бојана Поповић, истичући да је веома важно то што су добили простор да суграђанима представе свој рад. "Чланице нашег Удружења веома су вредне. Могу доста тога да ураде упркос свом инвалидитету. Средства која продајом скупимо остају у Удружењу за набавку новог материјала и помоћ
свим нашим члановима, коме шта затреба."

За деценију постојања Удружења "Етно-мрежа Расина" курсеве шивења, ткања, керамике, златовеза похађало је близу 400 полазника из Расинског округа. Махом незапослених жена али и особа са инвалидитетом.

"Када је на иницијативу Меrcu Corps-а Удружење основано, 2005.године, окупљало је пет пута више чланова него данас. Док има донаторских средстава за реализацију пројеката има и чланова. То је нажалост свуда проблем. Зато је изузетно важно да се, и за развој
женског и социјалног предузетништва, створи јака мрежа између државе, Привредне коморе, невладиних организација и донатора" каже Душица Миленковић, председница Удржења "Етно мрежа Расина". "Иако су се услови променили ми се не предајемо. Само у протекле три године организовале смо шест бесплатних курсева декупажа. Кроз њих смо заправо едукуовале полазнице да могу да стварају производе, И да од тога могу да зараде. Неколико њих излаже и
на овом Сајму. То сматрамо својим великим успехом."

Душка Вељковић је једна од њих. Доскора предузетница, однедавно пензионерка. Вештину израде декупажа и ткања савладала је на курсевима "Етно мреже Расина":

"Мој живот се сада базира на неким мојим задовољствима. То предлажем и свим другим пензионерима, да се посвете својим хобијима. То може да донесе веома велике приходе. Ко је имало талентован, зашто да не, изволте кутије украшавајте декупажом. И уз задовољство ето и лепе зараде, поштено да вам кажем. Није само продаја на оваквим изложбама већ може бити и знатно озбиљнија, преко интернета."

Марија Живадиновић једна је од двадесет седам Крушевљанки које су прошле године добиле од града и Националне службе запошљавања средства посредством програма самозапошљавања. Одобрених 180.000 динара омогућило јој је да покрене сопствени посао. Вез више није њен хоби:

"По струци сам грађевински техничар, али тај посао никад нисам радила", каже Марија. "Таленат за вез наследила сам од маме која то ради више од двадесет година. Нисам се мирила с тим да ме она издржава, и покренула сам сопствену производњу. Везем пешкире, крпе,
стољњаке, постељине... Саветовала бих свима да се одваже. Посебно самохране родитеље, као што сам ја. Ако имају неку идеју то је прилика да се крену у неки посао, да се пробају, зашто да не. Надам се да сам успела, и ићи ћу даље. Аплицирала сам за средства код ‘Хелпа’ и уколико ми буду одобрена набавићу компијутерске машине што ће ми значајно унапредити посао."

Одговор на питање "Како почети?" нуди Центар за женско предузетништво при Регионалној привредној комори Крушевца. За пет година окупио је више од девста чланица.

"Ми организујемо за њих различите врсте семинара и едукација", истиче Предраг Вукићевић, председник Регионалне привредне коморе. "Највише је полазница на курсу књиговодства. Нудимо им преко Регионалне привредне коморе и могућност бесплатног представљања на бројним сајмовима."

Уз мало храбрости и помоћ државе, која женско предузетништво посебно субвенционише, етно понуда и занатска производња по угледу на наше баке, могле би бити пут до посла за 8.300 незапослених Крушевљанки.

rts.krusevac@rts.rs