Биомаса као гориво

Инжењер Гојко Цветковић, из Обрежа код Пећинаца, власник је првог засада шведске врбе у Србији - енергетског дрвета које се за ложење у нордијским земљама користи дуже од једног века.

Заљубљеник у екологију, каже да ова врба брзо расте, за три године и до 15 метара. Калоријска вредност килограма иста је као каменог угља или пола литра нафте, а због производње кисеоника потребна је планети и исплатива произвођачима и корисницима грејања.

"Оно је почетком фебруара већ кренуло, дуг вегетативни период, велики прираст по хектару. Ако сељак посеје један хектар, ово рађа 40 до 110 тона масе па пута 60 евра, колика је минимална цена, па ви видите колико може да се добије, сад планирам да yасадим 2,5 хектара па после још 3 хектара кад скинем пшеницу", каже Гојко Цветковић из Обрежа код Пећинаца.

За заснивање засада шведске врбе на једном хектару потребно је око пет хиљада евра. Биљка не тражи посебну негу, али захтева доста влаге током године. Према проценама, у шабачком крају има 8.000 хектара такозваног забареног замљишта и или оног лошег квалитета на којем би могла да се гаји шведска врба.

За што бржу примену зелене енргије, Шапчани су организовали предавање о шведској врби И другој биомаси. Према проценама, овај крај, располаже са 150.000 тона жетвених остатака годишње који се нигде не користе. Зато су стручњаци предложили пројекте који су наставак идеје о уштеди енергије и изолацији зграда.

"Све је то у истом смеру, да грађани дугорочно имају стабилну цену грејања и да могу да рачунају на неке допунске приходе за оно чиме располажу и тренутно им представља баласт", каже Слободан Јеротић, градски менаџер за енергију у Шапцу.

Шапчани додају да се производњом биомасе не би запоставила производња хране и да би је ратари могли кристити као гориво за сушаре и хладњаче. Сада је, тврде, најважније обезбедити финансирање из европских или домаћих фондова.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269