Чивијада и вашар на листи нематеријалне баштине?

Сузана Лазаревић је незапослени етнолог. Зато осмишљава пројекте, последњи о нематеријалној културној баштини, у намери да Шабац, уписом на националну листу, трајно сачува елементе традиције и локалне културе.

После две године сакупљања грађе, уз помоћ градске управе, на корак је до остварења циља.

"Оно што ће град добити, јесте да ће имати још једну потврду локалног идентитета, јер Шабац је град препознатљив по много чему, али прва асоцијација на град су свакако Шабачки вашар, а на Шапчане је то да су Чивијаши", каже Сузана Лазеревић.

За шабачку традицију распитују се и странци. У време Чивијаде и вашара, град посети око стотину хиљада људи. Посебно су заинтересовани учесници карневала који долазе из 19 земаља света и често питају зашто је карневал Чивијашки.

"Онда им ми објаснимо, а они се насмеју. Американац је прошле године изразио наду да неће проћи тако да му се преврну кочије. Не бој се - рекао сам,  а Француз је рекао: Браво! Тако се чува традиција!”, испричао је Радушко Јанковић, координатор Чивијашког карневала.

Сличан пројекат пре четири године покренуо је и шабачки Народни музеј у намери да се вашар упише и на Унескову листу.

"Ако кажемо да се први пут име вашара везује за четрнаести век и Раваничку повељу Кнеза Лазара, у којој се помињу приходи од панађура у Мачви и Подгорини, онда се може знати који је уопште значај уписа шабачког вашара на Унескову листу нематеријалне баштине", каже Александра Рашевић, кустоскиња шабачког музеја.

Вашар, као жива институција, прилагођавао се времену, али му је економска и друштвена улога остала иста. Од почетка 20. века установљено је време одржавања, на Малу Госпојину, а Шапчани се надају да ће и пре септембра, уписом на националну листу, заштитити своју баштину. 

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269