среда, 27.01.2016, 09:36 -> 15:29
štampajРасте храм Светог Саве у Дежевској долини
У Дежевској долини, надомак темеља немањићке цркве из прве половине 13. века, чувене и по Сабору на којем је краљ Драгутин предао престо брату Милутину гради се Храм Св. Саве. Изградња је почела добровољним прилозима верника, а недавно је Влада Србије одлучила да обезбеди средства за завршетак храма. До сада је урађено две трећине грубих радова.
Утемељивач Српске православне цркве и просветитељ Растко Немањић, у монаштву Сава, рођен је управо у Дежевској долини, у Мишчићима код Новог Пазара, па је народ овога краја дуго прижељкивао да у ту част буде изграђен храм.
У Дежеви, срцу прве српске државе, недалеко од престоног Раса и родног места светог Саве ниче велелепни храм посвећен првом српском просветитељу.
"Храм ће бити од велике важности за целу Дежевску долину", каже Десимир Јеремић из Мишчића, "да има где да се пресече славски колач, да славе славе, заветине."
Мишко Мојсиловић из Дежеве, један од иницијатора акције прикупљања новца за изградњу храма, каже да је свака кућа дала колико је могла.
"Као што ни Немањићи нису локалног значаја, тако ни овај храм није локалног значаја него су се у његову изградњу укључили пре свега од стране цркве", истиче отац Томислав Миленковић, протојереј-ставрофор. "Епархија рашко-призренска је покренула акцију да се то подигне на много виши национални ниво, многа министарства и националне институције, удружења, појединци помажу изградњу храма."
Пројекат за храм урадили су стручњаци Завода за заштиту споменика културе 2012. године, а за зидање су ангажовани најбољи мајстори из новопазарског краја.
"Црква се налази на висинској коти од 7 метара, колико је до сада сазидано, и даће Господ да у току ове године цркву и укровимо", каже свештеник Иван Јеремић. "Овде има три хиљаде људи сигурно, који немају своје богослужбено место, којима ће много значити да се окупљају да се моле Богу, да благодаре Светом Сави што је постојао."
Поред храма налазе се остаци старе немањићке цркве, у близини су били стари двори Немањића, а у истом правцу су и Ђурђеви ступови - задужбина Стефана Немање. Ниже је
Петрова црква, најстарија хришћанска богомоља на Балкану.
У Дежевској долини се стварала и јачала прва српска држава. Ту је одржан и чувени Дежевски сабор на коме су донете важне одлуке за српски народ и државу.
У реду је што је највећи православни храм у Београду, на месту где су спаљене мошти Светог
Саве, каже професор књижевности Мирко Поповац: "Али овде, где је Сава рођен, давно је требало направити нешто. Принц Растко се одрекао власти, дворског луксуза, богатства, изобиља, и отишао да служи Богу, народу. Ја заиста верујем да ће ово једнога дана да буде неки српски, србијански Хиландар, где ће људи долазити на ходочашће као што се иде на Свету Гору."
Овде је сваки камен, свака стопа земље, историја, па ученици у оближњој основној школи у шали кажу да не морају из књига да уче многе лекције, као на пример о Дежевском сабору на коме је краљ Драгутин, након што је сломио ногу у лову недалеко од Јелеча 1282. године предао власт млађем брату Милутину. То место виде кроз прозор учионице.
"Када учимо историју, само погледамо кроз прозор, сетимо се свега, можемо прстом да покажемо шта се ту догађало, сетимо се краљева и царева који су ту владали", кажу. "Велика нам је част што смо се родили у овом предивном крају, где се и Свети Сава некада са својим
друговима играо."
Овде, у овом крају живели су многи српски краљеви од великог жупана Стефана Немање до Драгутина и Милутина. Одавде је из родног Мишчића, из Дежевске долине, Растко Немањић жељан нових знања и духовности кренуо пут Хиландара.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар