Стара воденица поточара и даље меље

У косјерићком крају, на Добрињској реци, некада је било више од 20 ваљарица и воденица поточара. Једна од њих, после реконструкције, деведесетих година прошлог века, дуже од столећа у власништву је породице Илић. Настављајући традицију, данас у поточари, у селу Честобродица, Срећко Илић, за "ушур" меље жито - кукуруз, пшеницу хељду.

До једине и у овом крају њима најближе, Срећкове воденице, колима или коњском запрегом, из села у окружењу од Пожеге до Маљена, пређу више десетина километара.

И баш као некада, када је воденице с пуним наћваром брашна представљале право богатство, овде се не ради за новац, већ за проценат.

"Од како сам ја почео да радим, то се наплаћује десет одсто и то је ушур. То је тако некад наплаћивано и радјено и то је и данас, традиција остаје", каже Срећко Илић.

"За динар је било тешко а наплаћивало се. Данас се ради за два килограма жита и увече му се да два килограма жита. Сада омладина ради за 100 кила жита и кука. Онда су они радили за два килограма и певали", каже Миље Радовановић, Честобродица.

Некада богатство за власнике, али и случајне пролазнике који су, као ретко где, у воденици могли добити да поједу и попију, поточара на Добрињској реци, данас је традиција коју чува породица Илић.

"Мој деда и Срећков деда су делили ову воденицу... Некад су лупали лед кад заледи јаз, устава, како је зову, лупали су лед зими да би могли да мељу", каже Милун Илић Бели, Честобродица.

"Некад је ова воденица имала много више посла па се то млело и 200 килограма за 24 сата, сада нема", каже Срећко Илић.

Уз скромну мељаву, када, како кажу тријерисањем од жита одвоје кукољ, већ по традицији, у Срећкову воденицу се свраћа и због разговора, дружења али и песме коју, уз трубаче, сада наставља седма генарација Илића.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.