Ко оглашује, тај напредује

Како се у граду под Багдалом живело првих деценија прошлог века, шта смо волели и куповали, шта носили и колико платежни били - све то и још много више казују нам огласи. Рекламне поруке објављиване у  "Крушевачкој Обласној Самоуправи", "Крушевачком  Гласнику" и " Југославији", најстаријим од бројних листова штампаних између два светска рата.

Иако представља драгоцени сегмент културне баштине града, у  Народној библиотеци сачуване међуратне периодике нема, због чега је грађа за књигу годинама прикупљана од приватних колекционара.

"У свакоме од тих бројева био је понеки податак који се можда некоме чини безначајан, али у овом тренутку, када немамо других докумената, посебно не поткрепљеност архивском градјом, та су документа врло важна", каже мр Снежана Ненезић, библиотекар саветник, аутор књиге.

Годишња претплата за новине које су излазиле једном недељно износила је од 50 до 100 динара, што је био основни извор финансирања свих листова уз приход од  реклама. Уз мале трговачке и занатлијске радње, на последњој,  четвртој страни, већ тада се  оглашавају велике светске фирме Телефункен, Филипс, Белл Едисон, Нивеа...

"Доминантна реклама у свим новинама је бренд обуће "Бата", фабрике из Борова. Она је у почетку посматраног периода пословала у Чешкој, али је касније отворила испоставу у Борову. На неки начин Крушевљани су са том фабриком имали лепу сарадњу", каже мр Снежана Ненезић, библиотекар саветник, аутор књиге.

Реклама је учинила своје те новине бележе да су зиму 1930. године њихове чизмице, са снижења на корзоу, носиле скоро све даме.

"Жене су почеле да се запошљавају. Једног момента, 1931. године, оне су имале 15 одсто запослених на територији целе Југославије и нормално да је та реклама била упућена пре свега женској популацији", каже мр Снежана Ненезић, библиотекар саветник, аутор књиге.

И тада, баш као и данас, за њихову наклоност бориле су се модисткиње, велике трговине, али и производјачи козметике међу којима и крушевачка "Мерима" као једна од водећих у земљи.

Сва локална дешавања, од добротворних акција и вашара, производа и услуга, понуде шездесетак хотела и кафана, до отварања трећег биоскопа у хотелу "Таково" редовно су оглашавана.

"Не можемо да пратимо све биоскопске представе, јер су бројеви тако спорадично проналажени, међутим можемо да кроз постојећи репертоар биоскопа видимо који су филмови били популарни и ко су били познати глумци", каже мр Снежана Ненезић, библиотекар саветник, аутор књиге.

Захваљујући медијској кампањи коју је група интелектуацала водила преко недељника "Југославија", фебруара 1930. године у Крушевцу је основана прва књижница и читаоница.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707