Из породичне мануфактуре у извоз

Тринаест година Саша Буљугић радио је као кувар и тако је, сматра, добро упознао будуће клијенте. Од 2002. године, када је одлучио да буде сам свој газда, бави се штампом и дистрибуцијом рекламног материјала за клијенте широм Србије.

Иако тај сектор први осети кризу, он бележи раст потражње за 30 процената. То је, каже, постигао спојем српске упорности и јапанске марљивости.

"Празници не постоје, славе, весеља", каже пожешки предузетник. "Мора да се ради, јер тај посао траје неких четрдесетак дана. Некада се то радило три месеца пре Нове године."

И док се предмети широке потрошње, који се користе као рекламни материал, углавном увозе из Кине, луксузни предмети од коже, дрвета и метала, произведени у Србији, све су траженији и у иностранству. Интересовање за скупе поклоне не јењава, каже Немања Марјановић (производња уникатне пословне кожне галантерије у Пожеги):

"Оно што ову годину издваја од претходних јесте то што се тржиште потражње проширило у односу на бивше југословенске републике, а све више извозимо у Белгију, Швајцарску, Албанију, Немачку."

Тридесетак запослених у тој производњи ради у две смене, али четворочлана породица Марјановић одради и трећу смену, јер им је то једини извор прихода. Добар део рекламног материјала наручили су хотелијери, због већег интересовања страних гостију, али и због распуста, који је од ове године у јануару и фебруару.

Тиме сви добијају, каже др Георги Генов, директор пословног удружења хотелско угоститељске привреде Србије:

"Добиће држава већи приход од туриста, хотелијери већи број ноћења, а добиће и туристи јер ће цена бити нижа него претходних година."

Да ли ће оловке, упаљачи и други поклони допринети да се гости врате и наредне сезоне, показаће време. Оно што је сигурно јесте да ће рекламни материјал увек бити део новогодишње еуфорије.