"Стазама славних предака"

Њих деветоро повезује љубав према планинарењу и природи и заједничка авантура дуга седам дана и 240 препешачених километара. А пешачили су и до 48 километара на дан.

"Било је доста тешких тренутака, било је и хладно и напорно. Највише је проблема било са ногама, са жуљевима, ранама, чак отвореним. Била је и мања хируршка интервенција. Али све је то безначајно у односу на циљ који смо имали", каже Милан Лапчевић, вођа експедиције.

Управо намера да се ода почаст српској војсци која се пре тачно 100 година повлачила преко Албаније давала је овој одважној дружини снаге да истраје у свом походу. У мислима су им, кажу, читавим путем били преци који су страдали у албанској Голготи крећући се по снегу и без хране.

"Сто година је прошло од највећег српског страдања после косовске битке - зар има већег мотива од тога, проћи истом стазом. Посетили смо српски Јерусалим, то је најмање што смо могли да учинимо", каже Властимир Ценић.

Уз њих је била реплика заставе српске војске из 1915. године коју им је пред пут предао командант Копнене војске Србије и благослов свештенства Пећке патријаршије, затим унутрашњи понос и подршка буквално на сваком кораку.

"Људи су нас током пута подржавали, нудили смештај, храну, одушевљавали се. Неки су плакали, љубили заставу. Било је јако потресно", каже Наташа Јањић.

Много је прича и утисака, а можда најјачи је сам долазак на Крф, где су се без договора срели са још две сличне експедиције из Србије и заједно отишли на острво Видо, одали почаст прецима и по ко зна који пут отпевали и, кажу, отплакали "Тамо далеко".

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588