Заштитимо Цер

У Србији је тренутно заштићено шест одсто територије, скоро три пута мање од стандарда
ЕУ.

Цер кога називају "Плавом планином" и "Западном капијом Србије" заслужује да буде парк природе, сагласни су шабачки ЕКОС и Европски центар за екологију али и многи Шапчани који су у препуној сали Културног центра дошли да подрже идеју на трибини "Заштитимо Цер-заштитмо будућност", чују нешто ново што нису знали о легендарној планини и размене искуства. Предложено подручје за заштиту обухвата око 19.000 хектара.

По његовим падинама расута су села Јадра, Поцерине и Маћве. Свако годишње доба, освежи га новим бојама али плава из даљине скоро увек доминира. На Церу се преплићу прошлост и садашњост, легенде и стварност.

"Оно по чему је Цер карактеристичан то су војна утврђења, из периода Римске владавине, Тројанов град, Косанин град, затим Византијско утврђење Коњуша. Ако гледамо културне вредности Цера, то су манастири из доба Немањића за које се верује да их је краљ Драгутин подигао. Ту су манастири Радовашница, Петковица, Чокешина за који се верује да је почео да га гради Милош Обилић пред одлазак у Косовски бој", каже Ана Павловић, лиценцирани туристички водич специјализован за планину Цер и представник Екоса.

У августу 1914. године на Церу је забележена прва савезничка победа у Великом рату. Битка се и данас изучава, а Спомен комплекс подсећа на дане када се писала славна српска историја.

"Оно што је значајно, и споменик Ивана Мештровића на Калемегдану окренут је ка Церу, зато што је тако хтео краљ Александар у спомен својим ратним друговима", каже Драган Ераковић, новинар.

На Церу су се некада гнездили орлови крсташ и кликташ, али су нестали крајем 20. века. Иако је неопходна, активна заштита птица и њихових  станишта не постоји.

"Упућен је захтев Заводу за заштиту природе Србије, јако је битно да се планина Цер прогласи парком природе због својих природних добара. Планина Цер тренутно нема ни једну особу задужену за ћување, ако би се покренула иницијатива било би до 7 особа, ренџера који би се бринули о заштити самог парка природе", каже Немања Арсеновић, Европски центар за екологију.

Цер се налази на миграторном путу птица селица. Сеоски детлић, шумска шева и руси сврачак, између осталог, дају му посебну вредност.

"Истраживања су до сада показала да се на Церу налази много заштићених и врста гљива и биљака, доста угрожених таксона, за сада смо идентификовали пре свега доста угрожених водоземаца, гмизаваца, сисара. И у наредном периоду планирамо да истражимо Цер још више, како бисмо употпунили те спискове врста и како бисмо могли да предлажемо, односно помогнемо Заводу када буде радио студије заштите", каже Ђорђе Петровић, биолог.

Проф. др Слободан Пузовић природу Цера истражује тридесетак година. Између осталог, залагао се да планина добије одговарајући национални међународни статус у осносу на њене вредности.

"Цер је 2000. године препознат у ЕУ као Европски значајно подручје за птице, ИБА подручје, такодје је укључен у списак подручја у оквиру националне еколошке мреже и просторним планом РС предвиђен за заштиту природе до 2020. године. Оно што је тренутно иницијатива јесте да се најзад у складу са тим чињеницама изради одговарајућа студија природног вредновања Цера, да се утврде границе будућег заштићеног подручја и врсте заштићеног подручја као и управљач, и да се донесе одговарајући акт за ту заштиту. Зашто је то формално битно? Јер тиме ћемо моћи да управљамо Цером, да ускладјујемо секторске политике и обезбедјујемо им одговарајућа финансијаска средстава за његову заштиту, очување и одрживо коришћење природних ресурса, каже проф. др Слободан Пузовић, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

Да би Цер био лепши и посећенији, неопходно је, између осталог, да се очувају и санирају ливаде и пашњаци и преостала стара стабла и голети. Истраживачи кажу да се за само неколико сати проведених у шуми, напуне батерије за наредне две седмице.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269