Књига о мачванском селу Раденковић

У народном купатилу, суботом и недељом, а лети и средом, купање је било обавезно и бесплатно за мештане Раденковића, све до 1966. године. Зграда у порти,  која је у Другом светском рату била готово уништена, реновирана је за потребе цркве и села.

"Купатило је прво, да не кажем уништено, однето је нешто то што је било неопходно за рад купатила за време окупације 1941. године, па је поново шездесетих година поново реновирано. Међутим, појавом струје, људи су почели да граде себи купатили, и оно није више имало значај који је имало пре", каже Драги Станисављевић из Раденковића.

У Великом рату Раденковић је прво село у Мачви које је било на удару противничке војске. Да се одуже јунацима који су им пре 100 година сачували куће, мештани су у црквеној порти поставили спомен плочу.

"Српски положаји били су позади овде, то је звани потес, а аустроугарски иза на Танасића брду. Борба је била очајна. Наш сељак, Цветин Мишковић, он је био артиљерац, он је нанишанио аустроугарску хаубицу тачно у цев, а иначе је овде била погибенија", каже Бошко Јанковић из Раденковића.

У време династија Обреновић и Карађорђевић, четири посланика из овог села, била су у Српској народној скупштини. У Раденковићу су рођени и бројни доктори, професори, директори.

"Моје село није најлепше ни најбоље у Србији, али је јединствено по много чему. У овом селу је рођен први доктор наука који је докторирао на Београдском универзитету. У овом селу родило се неколико интелектуалаца кад село уопште није имало школу, од 1860. до 1894. године, село уопште није имало школу, деца су ишла у суседно село Глушце", каже Миомир Филиповић Фића, аутор књиге  ''Раденковић, лепота Мачве у Србији''.

Некада је у овом мачванском селу живело више од хиљаду људи. Због школовања, многи су из њега отишли, али се у родни крај увек радо враћају.

"Отишла сам из Раденковића у Сарајево због даљег школовања, живот је хтео да одем још даље, у Швајцарску, већ 30 година сам тамо, мој живот је тамо, али душа је овде", каже Весна Кравар Мирковић из Раденковића.

"Показатељи говоре да је сва мање рођења, мало је венчања, а највише је умирања. То је тренд који је већ годинама уназад тако", каже Радојица Трудић, матичар из Раденковића.

На ораницима које су кажу,  најплодније у Мачви, Раденковачки пољопривредници деценијама гаје поврће.

У Раденковићу је живела Мара Радетића, најлепша српска девојка удавача у другој половини 19. Века по којој се зове и једна улица. О њој је написан и први српски роман на селу, који је био најчитаније дело на почетку 20. века.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 259