Искључиво конкурс

Млади хирург др Момчило Величковић, специјализант у Клиничком центру Ниш једини је, међу незапосленом докторском децом која годинама волонтирају у КЦ Ниш, желео да јавно говори о ситуацији у којој се група младих лекара налази.

Каже да је факултет завршио у року са просеком 9.37. Не крије да је на конкурсу за пријем био 29. нити то да је син познатог нишког хирурга који је сада у пензији.

"Немам од чега да страхујем. Имамо своје знање, имам специјализацију, пет година сам трпео и радио без иједног динара, што није пријатно. Нарочито последње две године да плаћате свој посао", каже Момчило Величковић.

Директор Клиничког центра подсећа да нерегуларности за пријем лекара није било и да је о томе одлучивала стручна комисија коју није занимало да ли су родитељи кандидата запослени у Клиничком центру.

"Прво примљено дете је дете двоје лекара. И отац му је лекар и професор и мајка му је лекар и професор. Али је дете имало 100 поена, тест је урадило максимално", каже проф. др Зоран Радовановић, директор Клиничког центра Ниш.

"Мислим да сам у великој предности у односу на остале, самим тим што сам у хируршкој породици одрастао и што од 2007. године на хирургији учим од свог оца и нјегових колега", каже Момчило Величковић.

"А шта ће радити остала деца у Србији која немају маму и тату на клиникама да их доведу овде", каже директор Клиничког центра Ниш.

Јавна тајна је да на појединим клиникама годинама раде и лекари и њихова деца, а није редак случај ни да је је један од родитеља директор клинике.

"Неке клинике из тог разлога називају Институт за мајку и дете, морам да се нашалим тако. И то је било све док није уведена институција конкурса", додаје Радовановић.

Момчило, коме је 30 година каже да не размишља о одласку у иностранство. Наставиће да ради као хируг у нишком Клиничком центру, и да чека сталан посао, јер зна, како каже да због одласка лекара у пензију, потребе за хирурзима у КЦ Ниш итекако има.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588