Светски конгрес биодиверзитета на Мећавнику

Годинама, па и деценијама уназад, планета је суочена са нестајањем различитих врста и станишта биљног и животнињског света. Како се процењује, 27 хиљада врста на глобалном нивоу, или  четвртина свих сисара, петина гмизаваца и шестина птица је рањива, и нестаје брже него што је то нормалан, природан, процес.

У настојању да сачувају природне ресурсе и биолошку разноврсност, учесници овогодишњег, Трећег Светског конгреса биодиверзитета, поново упозоравају на последице, и траже могућа решења очувања биодиверзитета.

"У земљама са високим степеном индустријализације, али и у сиромашним и земљама транзиције које настоје да се модернизују и остваре профит, присутан је велики степен  загадјења и уништавања животне средине. Тек однедавно, људи  схватају да је потребно одрживо коришћење ресурса  и да  не желе такав напредак у коме је њихов живот угрожен", каже проф. др Ричард Примак САД.

Загађење, прекомерна експлоатација ресурса, деградирање станишта, климатске промене и глобално загревање, озбиљно  угрожавају живи свет, али и  опстанак човека у таквим условима.

"Највећи утицај глобалног загревања је на пољопривреду. Због  повећања глобалне температуре и због повећања влажности, пољопривредни производи не могу да цветају, да се опраше,  и сазреју на време и зато су потребни нови научни приступи како би се тај проблем решио", каже мр Прабјот Содхи, Индија.

"Пољопривредници су у велико дилеми када да сеју усеве, зато што се клима променила и они нису сигурни да ли да то одложе за неко време. Научници покушавају да им помогну, али ни они сами не знају који  могу да им пруже", каже др Анита Мохандас, председавајућа Конгреса из Индије.

"Постоји медјусобна повезаност биодиверзитета, економије и климе, односно климатских утицаја. Повећање температуре на глобалном нивоу, директно утиче на продуктивност усева, самим тим на животе људи, на њихова примања и њихов опстанак уопште", каже др Ен Ен Мути из Индије.

И мада чини свега два одсто територије европског континента, Србија је  због великог броје заштићених биљних и животињских врста један од значајнијих европских и светских  центара биодиверзитета.

"Сада требамо извући поуке да нам се не деси да у жељи за новим достигнућима и технологијом не уништимо природу и биодиверзитет. То морамо сачувати, јер то данас има своју велику вредност на светским разинама", каже проф. др Драган Гламочанин, саветник премијера.

"Заиста много тога има да се заштити, јако смо богати природом и требало би то сачувати и радити што више на еко-туризму, јер еко-туризам је будућност...", каже мр Александар Драгишић, директор Завода за заститу природе Србије.

Само уз  одрживо коришћење могуће је спречити неповратан губитак биљног и животињског света - порука је  научника и стручњака из целог света  који настоје да  учине корак даље и понуде могућа, научно утемељена решења за очување биодиверзитета.